Delo

95 ИИСМО ИЗ БОСНЕ је: Јсћ^лтзв тећ* ^ег Јаз ^ебсћгеЉеп ћа1, аћег ез з1;шип1. „Школски Вјесник* требало би да буде орган учитеља основних школа. Он не може ни из далека одржати критику кад се упореди с „Учигељем* ко.јн излазн у Београду, нма и исти праваи. Влада сада издаје овеће дјело Огшз ћа1сап1са н неке су свеске већ изишле у Бечу. Видјели смо успјех рада босапске владе а неће бити без интереса да изнесемо п узроке који су руководили босанску владу при овоме раду. То ће бптп тим иптересније што су ти узроци замашни па бн се могло догодити, да ирестанком тијех узрока нрестане са свпјем н вас рад босанске владе око просветеПознато је да је центар српске књижевностн п просвјете у прво.ј ноловици овога вијека особито двадесетијех и тридесетијех година био у Новом Саду. Није дуго нотрајало п тај се центар мало но мало н непрпмјетно пренио из Новог Сада у Бпоград. Није ни чудо. Просвјета н књпжевиост хоће слободне, хоће широке основе, на којој ће се развијати, а тога није бнло у назадњачкој Аустријп н просвјета је прешла у Биоград да се ту на шпрокој основн нацпонализма развнја. То је Аустрији било врло у оку, с национализмом је имала много н у Нталнји носла, а сада да га осјети и у својој кући, јер су Србн аустријски могли сваког часа да добију нмпулс нз Београда. С тога је желила да унпштн центар у Биограду пли да га барем паралише. Она свпјем средствима иотпоможе да се ствара цептар у Багребу. Потпоможе нокрет нлирпзма желећи у у нсто вријеме наудити и српској н маџарској нацноналностн. Али аустријске се наде изјаловише, просвјета је нашла у Биограду п сувнше здраву основу, а да бп пошла на лијепак Аустријп. Од тада аустријска влада потпомаже чисто хрватске ндеје. Ствара нреко ноћ од Матице Илирске Матицу Хрватску, буди у Хрватима неке усијане ндеје о неком уображеном ираву велике хрватске државе, која би се имала остваритн у оквнру аустријске монархије. Али ни тај Фишек не упали, и поред подпзања университета у Загребу оста центар цпјеле српске књижевности у Бнограду. а Загребу бп суђено, да за њим само прикаскава у нросвјетн н то због истијех узрока због којијех је просвјета п прешла у Србији. Са истијем жељама носн се и босанска влада. Желећи паралисатп утјецај Биограда хоће да подигне центар у Сарајеву. Да ће ту још мање успјети но аустријска влада у Загребу јамчи нам њезнна маћухннска брига око домаће интелигепције и националне просвјете. Изгледаће вам овака жеља владина п смијешна јер у свој Боснн и Херцеговинн нема него двијејавне гимназије и једнареалка, које све скупа ноходе по прилицп 700 ђака, дакле нешто вшпе него што има у Биограду на Великој Школи ђака, алн буднте увјерени на влади се заносе том мисли. Влада почиње да ствара ценгар и то почиње, мјесто од темеља, од крова. Мјесто да оснива ваљане средње школе и тако развије јаку ннтелигентну генерацију која би кадра била да што уради, она мпслп да може то да прескочи,