Delo

94 Д Е .1 0 елемента у Босни и Херцеговпни. Исто би се могдо рећп и за потпоре и стипенднје које влада даје католичкнм синовпма у много већој мјери него православнијем. Видјели смо како стојпмо са школством у Боснн ц Херцеговини. Обазримо се сада и на други просвјетни рад Земаљске Владе. Проговорпћу вам коју о раду из којега је Земаљска Влада понајбољи политички капитал умјела да поцрпе, о раду који је аустријска штампа умједа пред Европом понајбоље да истакне. Мислим на радње босанске владе око истражмвања босанске исторнје, на оснивање босанског музеја п „Гдасника“ тога музеја, на осшгвање „Школског Вјесника" и на пошљетку на оснпвање илустрованог листа „Наде“. Сваки добар рад је за похвалу н ми смо спремни, да влади захвалимо на свему што је учинила корисно за народ. Неће бити сувшпно ако ногледамо и на успјех босанске владе у томе њезину раду. Мислим да је најбољн успјех показао рад босанског- музеја и ми смо захвални босанекој влади што се побрпнула, да босанске старине не оду у заборав, а билп бнсмо јој још захвалнпји, да не шаље, све што .је од вредности у Беч и да систематски не уклања из музеја све босанеке споменике у којима се спомиње српско име. Тај рад босанске владе добпо је у музеју особнто пошљеднијех година свој пзраз уклањањем свега српскога новца из музеја, нсто тако листпна у којпјем се спомпње ерпско нме и т. д. Има двије годнне, био је конгрес археолога у Сарајеву. Влада је сазвада археологе из свију крајева Европе, да им покаже своје успјехе, лијепо нх дочекала, частила их и они су сматрали за своју дужност да похвале рад Земаљске Владе. То је била најбоља реклама влади. Нека господа археолозн залијетали су се на су ишлп п даље те говорпли о напретку н култури „босанског“ народа п о благостању становника Босне п Херцеговпне, што се да како све има приппсатн босанској владп. Заиста би та господа бољу услугу учинила човјечанству, да су се најприје увјерила о „добру“ што га ужива босански сељак па онда тек писала. Покушајем илустрованог листа „Наде“ влада је више насјела него успјела. Она се надала да ће добрим хонорарима моћи скупитп око тога лпста све југосдавенске књижевнике, па је и дала пме листу „Нада“. Али се нада босанске владе што је очекивала од своје „Наде“ изјаловила. Карактерн се не продају за хопораре. Ту скоро вајка се уредник „Наде" у одговорпма уредништва једноме доппснпку: „Чудпте се што нпјесмо нашли одзива, чудимо се н ми!“ Лијепо је од уредника, да барем прпзнај.е, да је претрпио Фијаско. Не ћу се преварити кад рекнем да се код „Наде“ ирпје може похвалити љепота хартнје п израда ндустрацнја, које се раде у Бечу, него једрина садржаја. „Нада“ никако не одговара сумн новца што га тај лист троши. У владину прорачуну стоји за „Наду“ годншње 30.000 Фор. алн „Нада“ потроши и више од два нута толико. Један дописник „Српскога Гласа“ прорачунао је да „Нада“ стаје годишње владу 68.000 Фор. Кад је то читао један впшп чиновник на влади рекао