Delo

ПРВИ КОРАЦИ

УУ — Ја сам здрава! — кратко одсече Рима. — Знамо већ твоје здравље. Погледај се у огледало оама ћеш видети на кога личиш. Хајдмоте, Рима, боље ће бити, да гледамо слику Репинову Рима одлучно одбн. Треба да ради: скоро ће битп први испит. Слику ће она ићи да гледа у недељу — Одмори се бар пре подне. Хајдемо. Ићи ће с нама и Стрепетов. Ја сам га позвала. — А шта се то тиче мене? — Зар баш, Рима, он тебе ни мало не интересује? Ама баш нн трунчице? А он тебе, сиромах, просто обожава! — Та престанп с тим глупостима! — оштро је прекори девојка. И при том јој бледи образн плануше, и усница јој мало уздрхта. — Ја, хвала Богу, још нисам така луда, да би ми се могао смилити деран кога првог сретнем. — Али зашто се љутиш, Римице? И, најпосле, каква је то глупа оштрина V суђењу? Зар је баш то тако немогућно? — Разуме се, немогућно? — Зашто? — Зато, што би то било глупо и смешно! — с необпчV ном живошћу одговараше Рнма. — Као да срце пита: шга је паметно, а шта глупо. Заљубила се, и то је све. — Тако раде у седамнаестој годпни, али не у двадесетосмој. — Боже мој! Каква је, видиш ти, у свнју вас овде премудрост! — узвикну Коврова, почињући, по обичају, жестити се. — Ви хоћете да се заљубљујете по програму? Слажу ли се године, или не слажу? Је ли тако? Трице, драга моја? ^ двадесет осмој се години још пре чнне глупости у љубавп. Или сте ви, докторке. од тога „осигуране"? с подсмешљивим осмехом додаде Коврова. — Надам се да се ја бар нећу заљубити у дерана. — Је ли то из начела, а? — Просто зато, што мене не може да занесе врло млад човек.