Delo

105 ПРШЈ КОРАЦН најневннијим п зачуђеним изгледом: „А зашто да не поверујем ? И какав Вам је циљ лагатн ?и — премда сам пстога тренутка осетила да је Черник заиста слагао, н да је П1аркова брошура бнла само изговор... „Али зашто он сам о том говорн ? Мушкарци обично то крију, а паметне се жене чине да верују!“ — прође ми кроз главу. Али зато моја радозналост достиже највећи степен — и да се нсповедим пред вама, моје, врлпнама украшене, друге — тако исто п моје самољубље. Ја сам слутила да ће одмах настати објашњење, и врло ме је занимало: како ће се објашњавати Черник . И била сам награђена таквим објашњењем, каквоме се никад нисам надала То је било нешто сасвим куриозноГ И Вера се Александровна стаде смејати звонким, веселнм смехом, п уз то зажмнри очпма, а цело јој лице доби детпњски задовољан израз— Та немој нас мучнти. . Причај! — жураше Коврова. — Не . Бога ми... само Чернпк може, чини мн се, исповедити љубав на такав начшг. . ()собито је лукав тај лисац! У одговор на моју напомену он се осмехну, као истичући да не верује његовој искреностн, н подсмешљиво проговори: „А ја сам држао да Ви, колега. боље прознрете и да сте се досетили да сам ја несавесно лагао!“ И, са својом обичном отво реном шаљнвошћу, признаде да је слагао само зато, што није имао храбрости да призна е је он, послени, солидни, нан1 „поштовантћ1 Андрија Ивановић Черннк, дошао овамо „ђаволу на благослов" у време кад га чекају болесницп, само зато, да види мене, „колегу“ и да ми исприча о једној својој болести, о чпјој је ексистенцији „он имао несрећу“ уверити се. „Врло непријатна и глупа болест , колега!“ — с комичним изгледом помену Черник н замоли за допуштење да ми тим поводом достави неке своје мале напомене. „Исторпја се тако ретке за моје годнне болести не мора Вас ни мало тицатп (Вн ћете, вели као паметна девојка, надам се, избећп оне празне речи, којима лекарп обнчно теше безнадне болеснике). алп у сваком случају пружиће Вам, можда, мало забаве. А при садашњој свеоиштој досади не треба одбацивати никакву забаву! смејућп се додаде Черннк. — Хоћете ли ми дакле допустити да Вам отмем још десетак минута ? Могу ли ?“ — „Ако ће