Delo

ИРВН КОРАДИ 115 тешко од њених огледа, и да ће се после сама морати кајати! Ја се, уосталом, радујем за њу. БиКе бар у пристаништу! — додаде после кратког ћутања Рима Михајловна и упути се у своју собу. Коврова тужно гледаше за њом и прошапта: — А овој ннје суђено да свије гнездо. И нема среће. Оасвим је друга природа. (Наставиће се)