Delo

118 Д Е Л 0 лико нови, као нешто несумњиво њихово, већ штоф за њих на крају крајева пружа само друштво, а велике личности прихватају га и Формулишу. Живот и развитак друштва, као што већ рекосмо, ствара и нове погодбе и нове потребе. У старом се реду јавља незадовољство с њим, и та опозиција и незадовољство као и нове потребе дају градиво за нове циљеве борбе и нове идеје. А какав је утицај средине на развитак и правац интелектуалних моћи ми смо већ показали. Видели смо да мотиви и избор мотива није независан од утицаја средина, већ на против: који ће од њих преовладати, какав ће пут личност изабрати за своју акцију, све то од њих зависи. Утицај средина ограничује слободну вољу толико, да је, може се рећи, и нема. Дух времена помаже још више ову зависност личности. Ну он поред тога, што помаже утицају средина на субјективну природу воље, он још ставља — као што ова два примера лепо илуструју — и објективне границе њеној свемоћи и слободи, преко којих јој је апсолутно немогућно да пређе. Да ли може велика личност — и ако се она развила под утицајем средина — мењати «дух времена” и историски живот, и давати му тип и правац, какав она хоће? На ово питање разуме се да се мора негативно одговорити. Тим самим, што она затиче известан ред морални и расггоред политичке и социјалне моћи, постаје она зависна у њеном делању. Она не може све чињенице историског живота пребрисати, као да их није ни било и из нова почињати све, из нова стварати са свим други, нови ред и нов живот, нови дух времена. Таква снага била би надприродна а не човечанска. Не, она је за то апсолутно немоћна, ма како јака била њена воља да негира. Ако је морални ред ровит и ако би распоред политичке моћи изгубио здраве основице развићем друштвеним, онда, разуме се, и посао негирања иде лако и могућан је. У великим друштвеним потресима — револуцијама — изгледа да су велике личности свемоћне, да од њих све зависи. Па ипак није тако; њих носи матица покрета, а не дају јој они правца. Нити је пак велика личност и онда када су прилике као створене за то, свемоћна у рушењу. Јер и кад се руши не може се све порушити и ново из ничега зидати, већ опет на староме се земљишту диже нова зграда. Француска револуција срушила је средњевековни