Delo

/ШЧНОСТ У ИСТОРИЈН 123 солутну није искључиво дело неколико великих личности већ је пре био потреба времена. Да Француска револуција није дело неколиких агитатора, већ изазвана дубљим узроцима општије природе , то је тако позната ствар да би било банално понављати је. Ну за то се мање хоће да зна и оној другој логици догађаја која је извела на историску позорницу Наполеона I. Кад се сетимо каквихје разорних резултата имао црвени и бели терор, каква се анархија зацарила какви су ужаси и насиља вршени, како су сељаци, некада слободни, и нолуслободни робови, брзо заборавили на револуцију поставши сада сопственици разграбљеног племићеког и црквеног имања и гледајући и осећајући личну и имовну несигурност и економски хаос радо ишчекивали и дочекали монархиски поредак, који ће им гарантовати нову својину, када се свега тога сетимо, онда није неразумљива иојава једнога Наполеона I. И етрјге с’е^1 1а ра1х, — империја значи мир ! Уз то још назадак у производњи и економна анархија отежавале су још више несносно стање револуције. Реггубликанци још ире ступања Наполеонова изгубили су поверење масе, пропадали на изборима, Фалзификовали већину и тражили спаса у државном удару. (септембра 1797.) тако да 18 ћгшпап-е није ништа ново но само један више на броју сопр сГеШ а најзамашнији по својим последицама. Док је још одушевљења у маси било за Наполеона и докле се Европа још не могаше сложити, дотле му је почињена била. Али, кад се латио једне немогућности — универзалне монархије, кад су непрестани ратови изнурили земљу и постали јој несносни, и маса није добила шта је од Наполеона очекивала — мир, онда, поред све историске славе његове, почео је хладнети Француски народ према њему; тада су брзо дошли порази једно за другим.1) ’) Како пак економни узроцн утнчу на развој исторнјскн н каквн су онн чннноцн, покушао је Маркс да то покаже пзлажућп револуцију Француску 1848. п државни удар (1851). По његовом нзлагању не може битп сумње да су економнп чпнпоцн, узроци, пмају пресудни утпцај у историском процесу, п да је сва псторпја, псторпја борбе класа п њнхних интереса а не псторнја велпкпх људп. Впдп: Каг1 Магх Бег АсМгећгПе Вгишајге без ћошз ВопараИе, Натћиг^ 1885; п Б1е КЈаззепкатр^е т Ггаикгејсћ ВегПп 1895. —