Delo

122 Д Е .10 ___ могли а за шта су нлаћали својим животом ? Међу тим баш из истог доба имамо један леп пример; како личне способности и енергија, макар и великих талената, нису кадре борити се противу духа времена и успети у томе. Карло V покушавао је да угуши покрет протестански, а признавајући сам у себи оправданост тежњи за реФормом радио је да и реФормише католичку цркву, без великих битних измена, како су го његови интереси и схватања налагали. Ни у једном није успео — протестантизам је успео а црква католичка остала је каква је и била, без реФорме. Оно исто осећање потребе за личном и имовном сигурношћу, помогло је да средњевековна Феодална држава пређе у облик апслутистички. Феодализам је био права анархија — изгубивши први свој значај. Држава је била један агрегат мањих и већих Феода, на којима су живели самостални или полузависни Феодали , више и ниже племство, Монархиска власт бпла је немоћна да забрани љуте крајине, да их обузда да не врше насиља. У Француској је та независност племића ишла дотле, да су многи од њих ковали своје новце. Царина, као сада на границама држава , постојала је између појединих васалија. Колико је пак — код апсолутне немоћи централне власти узела маха анархија, огледа се у Факту да је на послетку црква морала свим својим моћним ауторитетом интервенисати и узети у заштиту слабије, кад их већ држава није могла заштитити, уводећи ^геи^а в.е1, забрану под клетвом да се у извесним данима бар не смеју делити мегдани. Маса света није дакле ништа могла имати противу нове Форме државног живота — апсолутизма, но га је шта више задовољно могла дочекати симпатишући му и помажући, јер је боља и самовоља једнога но самовоља толиког броја племића и вишнх и нижих. Тако је апсолутизам одговорио животној иотреби европскога друштва, потреби за јачу централну власт, за што јачи монархиски ауторитет. И Ришеље Мазарен и Луј XIV радећи за апсолутизам нису радили противу одлучне воље толике масе Француских грађана У Енглеској где је било и личне и имовне сигурности и слободе. апсолутизам је значио ограничење свега тога, те се с тога боргло противу њега и победило. Довољно је мислимо и оволико радн уверења да прелаз из Феодалне монархије у ап-