Delo

ДИЧНОСТ У ИСТОРНЈИ 125 окршаји и потреси, борба за велике идеале и тежње, онда се у таквом времену нађу лако и велики људи. Исгориско добаг које се не одликује тако великим тежњама и идеалима. доба у коме преоблађују ситни, свагдашњи мотиви у јавном животу, такво доба. доба медиокритета. и не може дати велике људе. Листовп историје таквих времена су празни, сиромашни су именима великих људи. А бацимо ли поглед ма на који иериод или време историско, било у старој, средњој или новој историји, на доба бурно и немирно а у коме се бори за победу тежњи и идеја светско-историског значаја, било негативних или позитивнихг видимо свуданајвеће историјске хероје. Ханибал и Сципио, Цезар н Август, Цицеро, Брут, Като,живели су доиста у таквом времену_ Тако исто бурна времена средњега века с великим тежњама дале су и велике хероје историске. Из новије историје имали бисмо два еклатна доказа за ову тврдњу — енглеску и Француску револуцију. Кромвел се спремао да емигрирау Америку, када га је краљевска власт, на своју несрећу силом задржала. Он се није осећао дакле као велика личност којој је досуђена онако светско-историска улога, већ као обичан незадовољник, коме је несносно било живети под туторским режимом апсолутизма; али када је букнула рево луција он се нашао међу првим њеним борцима. Тако исто је леп пример значаја историског момента и Француска револуција. Где је била она Фаланга великих револуционарних духова пре револуције ? Ко је знао пре револуције о Мирабо-у, Дантону, Робеспјеру, Камил-Демулену, Сен-Жисту, Бари, Верњиу и т. д. и т. д. Мирабо би умро у каквој Бастиљи или био само чувен са својих авантура; нити би исТорија записала имена — Робеспјера, Сен-Жиста и т. д. Таљеран би умр’о као владика, а Наполеон би можда био велики генерал или бунтовник противу Француске за слободу своје отаџбине — Корзике. Сви овн људи као да су из земље никли, кад је револуција букнула. Бесмислица је дакле тврдити да су велики људи баш изазвали и створили велике историске моменте а не они њих, као што би нам се могло одвратити на ово наше тврђење. Сви су ови револуционари и генији постали чувени тек пошто је револуција у велико пламтила. Кромвељ је такође тек доцније — кад је револуција узела маха — избио на површину као велики. генијалан човек, после битке код МавРшшоог-а (1644)*