Delo

Д Е Л 0 Г?6 Све наше досадање разлагање имало је једну циљ да испкта границе могућности сценама једне истор. личности. Имало се једно да обори или утврди: је ли личност у историји свемоћна, је су ли ве'лики људи кадри да историском процесу дају тип и правац по својој вољи, је ли другим речима, историја доиста само биограФија великих људи ? Ако би доиста била историја дело великих људи, онда би и идеје водиље у историји човечанства биле несумњива њихова својина, субјективна природа њихова била би независна од средина, да се не би могло рећи она се под утицајем њиховим развила, Ми смо показали пак колики је утицај средина (социјалне , економне религиозне и т. д) и других момената (нар. васпитања) скоро моћнијег од наслеђене природе. Тиме суверенитет личности постаје илузоран и независност Евена од утицаја средина је једна бесмислица. Личност као зависна од средина. није више свемоћна, већ ограничена. Ну тиме питање о значају великих личности није потпуно одговорено. И ако је личност овако ограничена ути* цајем, и средина и развитак и правац њених интелектуалних снага зависи од ебих, ипак можда је, даље у акцији , у извођеЕБу прихваћених идеја савремених, свемоћна. Али и ту акција сувремених људи наилази на ЕЕесавладљиве препоне да је могућна само онда ако се буде доиста прилагодила свету чиње. пица, које је у историском јој животу ОЕЕкољавају. То су социјалне творевине, историске прилике и културни ступњеви развића с којима је тешко борити се а не подлећи. Ми видимо дакле да нема ни субјективне ни објективне могућности за једну апсолутну, Е1езависну, свемоћну акцију. Из тога би излазило да је личност апсолутно немоћна . да је она сламка којом се матица истор. процеса титра по ћефу, а да се некритичним погледима, који не виде дубље узроке намеће једна оптпчна обмана — као да су оне све и сва у историји. По овоме другоме гледишту, носилац историскога процеса је доиста човек али у своме агрегату, друштву, маси, која би чинила једну органску целину, организам. Њиме би владала неумитна логика закона каузалитета. Све би се збивало по строгом каузалитету, да ништа другаче не би могло бити , да је све што је било апсолутно тако морало бити и да се ниЈе процес ни убрзати ни успорити није могао. Ту не би било поља ни за