Delo

134 Д Е Л. 0 је она моћна, ту има маха за њен индивидуалитет. Ми у овоме вмдимо измирење оних крајњих уверења — да је личност свемоћнаидаје аисолутно немоћна. Личност није свемоћна, али ј& моћна, као што рекосмо, у границама свога мандата. Овакво ограничење не значи немоћ, и оправданост ресигнације. Не. Слободне воље нема, али значили то да ту нема никакве акције, да кад гори кућа не треба је и не може се спасти, или кад обхрва болест не треба се лечити, већ оставити свуда природи, да иде природним током ? Неслобода воље не значи то исто што и Фатализам и бесмислицу и немоћ сваке акције. Тако је исто и са акцијом велике личности у историји. Радећи у духу времена и потреба масе личност постаје моћна да донекле, у колико уноси свој лични елеменат у решавање истакнутих савремених проблема, утиче на историски живот. Али ова моћ личности није и свемоћ. Ма4игае поп Ш81 рагепЛо 1трега1! Ми савлађујемо природу покоравајући јој се; познајемо законе који у њој владају и корисгимо се њима. Ми не радимо ништа у пркос ових закона употребљујући снагу паре и развијајући електрицитет, на нротив баш у духу њихову. Тако нешто бива и са односом великих личности према маси Обладавши расположењем масе и радећи — макар и привидно — у духу њених потреба, она постаје моћна, као што рекосмо, у границама њенога мандата. Маса је крајњи носилац историског процеса и личност не може самовољно прекинути или дати му са свим други правац, али може успорити или ускорити његов ток. Да резимирамо наше излагање. Има правца у историји који држи да је личност свемоћна (— идеалистички), и други, који супротно тврди, да је апсолутно немоћна (— материјалистички). Велике — генијалне — личности одликује се необичном интензивношћу и развијеношћу интелектума и воље. моћи генералисања, те отуд тежња ка универзалному, општему. Интелектуална природа није наеледна у строгом смислу закона; она се развија под утицајем средина, које одређују правац њене енергије и. дају штоФа за прера!>и-