Delo

ЕЕЛЕШКА 0 ВЛАСОТМЦГ Српскп чнповнпк упознаје своју отаџбину, свој народ н живот његов, скоро једпно, на два начина: шш кад се премешта, плп кад вршп какву дужност ван места у ком обитава. Нарочнта путовања ради проучавања народа н отаџбпне ретко му п на ум падају, јер то сопствена средства тешко донуштају, а нарочитнх средстава тога ради нема. И онај, ко је рад да вршећп какав званпчнн посао у отаџбинн, о њој што н разбере, принуђен је да закида од свога одмора, да би могао шго сазнатп, прнбележити п казати ономе, кога случај или ннкако, илн тешко доводи у прилпке, да што о својој земљп п народу сазна. Кад год би мп се указала прплика, да ма каквпм послом прокрстарим, ма где по народу нашем, ја сам увек носио отворен бележннк, закидао од одмора, н у бележннк уппснвао: што опазих, што чух пли што осетих. Бележник ми беше вазда отворен н за оне, који беху вољнн, да мн молбу испуне, и да по поруџбннн у њега што унесу. На овоме нека је приложницпма увек хвала, ма да нм је одзпв малобројан, а дар врло мали. На тај начин унесено мн је у бележннк ирнлично бедежака и у пиротском округу, док прегледах школе у његова два среза: власотпначком и лужичком, у крајевпма којн су са много страна пнтересни , алн којн, на жалост, поред свег свог ннтереса, осташе само површно разгледанп , јер време проведено у њпма беше огранпчено и сведено на најмању меру. Овом прилнком вадим из тих својих бележака, белешку о Власотинцу. — Не пишем монографију нити пмам претензија, да израдим што исцрпно, већ само бележпм оно што о Власотинцу чух н впдех док бејах у њему. Колнко је, толпко је, мислим да није на одмет! * * * 11) Из бележака по пиротском округу.