Delo

БЕДЕШКА 0 ВЛАСОТИНЦУ 137 Кад се пође из Лесковца на исток, за два часа путовања на колима дивном равницом, а красним насипом, пошто се на средини пута пређе преко Мораве, стиже се у котлину, коју чине бреговн, из чијцх клисура долази Власина. У то.ј котлини, којом се уски пут Власинин везује са моравском равнпцом, на необично живописном положају лежи варошица Власотинце. На широком оцедном платоу, чије крајеве пере брза Власина, окруженом са свију страна. внноградцма, простире се на левој страни Власинпној већи, а на десној мањн део ове ннтересне варошице. Она је интересна п изгледом својпм и становништвом својим. Изгледом је Власотинце интересно, јер је задржало стари облнк. којц и за време Турака имађаше. Све друге варошн, што пх иридружисмо домовини, изменнше свој облик, прнближивши га облику, што га имају н друге вароши у Србпји, а Власотинце оста исто, саро Власотинце са лавириптом кривих, ускнх улпца неравнога пода, нискпм дућанима и ћепенцнма, скдоњеним кућама, које су ограђене високим слабпм зидом, иза кога се често налазп најпре дишер-авлија — спољиа авлија — у којој су: кошеви, кола, стока н други домазлук, арем-авлија, где је кућа, п поред куће дивна башга испуњена красннм цвећем п османлуцима Неколико каФана по плану, нешто незнатно нових дућана и кућа, сва је измена II становннк се Власотпнца одлнкује од становника другнх места. Он је задржао своју стару ношњу и старп начин жнвота Нешто чиновника и по неки прерушени, али само оделом , Власотпнчанин, то је промена; остало је све по старом. Средпну варошц захвата нроетрана пијаца, која је н нре ослобођења бпла толпка. Око ппјаце је нешто новнх грађевина, а около тога све је старинско. У овоме цдилскоме месту, где живот вредног житеља тече: тихо, без шума н једнолнко, где те сваки грађанин дочекује насмејана лица, без извештачених маннра, провео сам четпри и ио дана. Кад би човек имао времена, да подвргне анализи п душу, и срце, ц дела, ц жеље овпх људп. мало би нашао од онога, што је свакидање, овде би нашао, чпнп мн се, највише онога, што је у нас иеобично, што је стајаће. Колпко сам за ово кратко време запазио становник је Власотипца необичан био у прошлости. па је необпчан и сад. У ирошлости беше непрес.танн борац за своја права, који у свакој прилицп, без дугога размншљања, улагаше свој протест за погаженим правом, и тежаше да га васпостави. У садашњости се озбнљно носи својом дужношћу. Он осећа да је сдободан, и своју слободу цени; н ако ти то не казује, па лицу му читаш. Власотинчанин је ноштен, предусретљив, љубазан, насмејан, а опет озбиљан и пажљив.