Delo

ВАСППТАЧЕВЕ ЗАБЕЛЕШКЕ 151 Тада престаде гађање. Деца се поплашише када впдеше крв п окупише се око рањеног Свете. Јоца се беше највише уплашно, а било му је н жао свога друга. Он га с тога загрли и љубљаше га, говорећи му узбуђено : — Ах, Свето! Нисам хтео, Бога мн ! Нисам мислио да ћу ге погодити. II ти сн мене ударио у бутину. Ми смо се шалили... Ходи на бунар, да се опереш; ја ћу ти посутн.. Чујеш Свето ? Немој казати своме оцу, молим те ! Ако кажеш, чуће н мој отац, па ће ме убптп. Је ли, да нећеш казати '?... Обећај мн !... Света је прпмно к срцу Јоцнну искрену молбу, а н осталн су другови доказивали, да Јоца ннје крив. Света је отночео гађање... II Света ,је појмио, да Јоца занста нпје смерао да му разбнје главу, а увидео је и да је сам главни кривац, што је започео ову опасну шаду. Осем тога било му је жао и доброга Јоце, што би могао бпти нзбивен за оно за шта није баш он главни кривац. С тога обећа да неће своме оцу ништа помињати о овом догађају. Јест, али није било тако лако затајати догађај. Убивотина беше баш на челу, те је није било могућпо сакрити. Неко време Света се, истина склањао од мајчиних и очевих очпју; али кад је дошао ручак морао је и он са остаднма прићи к столу и скинутп капу — н отац је одмах спазпо убој. — Но, шта је то? — отпоче отац полууплашен. Тебн је, како ми се чинн, разбнвена глава ? А?... Господе Боже, па то је над самим оком! Шта сн радио?! — Пао сам, иа сам се мало огребао — гласио је Светин непоуздан одговор. — Огребао? Како огребао ? Та, то је чнтава рупа!... Како пао? Ко. зна шта се ту с тобом десило! Где си био пре ручка? — Био сам на нгралишту у црквеној портп. — С ким си био тамо? — Били су Пера, Стева н Јанко... — И више нико? — Био је п... још н Јоца. — Добро, онда ћу испитати ту децу, шта је било с тобом. Ако дознам да си ме слагао, онда се добро држи! А, већ видпм да не говориш нстину... Ево, одмах ћу се обући и ићп ћу да се изветим још пре ручка — рече устајући са столице. — Немој, оче; казаћу ти шта је бпло. Неко ме је ударио каменом... — Каменом, да! То сам већ могао мнслити. А ко? Ко те то удари каменом ? — Не знам. Чини мн се Јоца. — Јоца? Да, Јоца!... То је окачењак, каквога је ретко наћп. Неваљалац један! Тако да те удари! Тако душмански!...