Delo

152 Д Е Л. 0 — Али, оче .. отпоче Света страшљиво и кроз пдач. Но отац га није ни слушао, већ се окрете жени: — Жено, жено! Да видиш, само, шта је било с овим нашим добросрећњиком!... Ногледај, колика му је рупа на челу! Гледај само, тако ти Бога!... Ударио га каменом онај неваљалац, Јоца. 0, о!... Само да је било за прст ниже, па би му избио око. Помисли: око! — па да остане дете ћораво целога века! А, могао га је и на место убнти... Тако душмански ударити дете каменом!... Алп, чекај ■— чекај само! Неће му више пастн на ум, да гађа моје дете каменом! Зацело не!... Скочп, обуче горњи капут, узе Свету за руку и одјури с њим кућп Јоцина оца. Но, сувцше баш није јурио. Свпма познаннцима, које је успут сретао, показивао је он рану на Светпном челу, и грдио Јоцу, као извиканог неваљалца, и кућу .Тоцина оца, у којој нема нн реда ни васпитања. Наскоро се окупи око њих повише жена, људи п деце, који загледаху убивотину, махаху главом и додаваху, да ствар не треба тако олако пропустити. Најзад сва та гомила дође пред кућу Јоцина оца. Успут је Света променио своје мишљење о догађају и о Јоци. Он стаде Јоцу сматрати као заиста пакосног дерана, којега само није пре довољно познавао. Та толики људи, ето, одобравају његовом оцу, којп тврди да је Јоца неваљалац каквога више нема! Сада му се учини, да је Јоца баш заиста удешавао да му разбије главу. И, не само да га впше није жалио што ће га отац избити, већ је се стао још радовати што ће биги кажњен — он, којп му је хтео око избити, па, можда, и на место убнти га. Кад су стигли пред кућу Јоцина оца залупа Светин отац на врата, као да нх је хтео разбити. Јоцин отан иогледа кроз прозор, па, кад виде гомилу људи пред својом кућом, упрепасти се и брзо отвори врата. Али, још више се човек упрепасти, кад га Светин отац дочека најпогрднијнм речима, па кад назва њега нечовеком а његову породпцу изметом друштвеним, и кад му стаде претити оптужбом и затвором. Наравно да је и Јоцин отац услед тога изгубио сваки такт. Он се стаде најпре одговарати, а одмах за тим сам грдити и оца и сина, па најзад ншћушка обојицу из своје куће и залупи врата за њима. Сутра-дан, тек пошто се смирио, распита се он тачно о догађају* п казни свога .Тоцу по заслузи. Али, пре свега то није видео Светпн отац, а, затим, и да је видео. мучно да би с тим био задовољан. С тога је оп свакога дана говорио о несрећи; која у мало што се нцје била здесила с његовим Светом, и зарече се да ће осветити своје дете. Што је рекао, то је и учинио. Кад је једанпут, наскоро по том. десио Јоцу на улици, ухватио га је и тако га изударао. да је дете кише дана после тога било као болесно.