Delo

154 Д Е Л 0 Вдаго томе, ко је васпитан за ск.тадан жпвот у друштвеној заједници! Тешко ономе, ко је навикнут само на парннчење п кавџење! Осветољубље је скдоност, која тиња у души и културног човека. Не даје ли се тој склоности прилике у млађано доба, да се чешће испољава, она ће закржљати; даје ли јој се, пак, хране, она може набујати у опаку страст, која ће загрозитн многоме, а која ће најзад прождрети и самог онога у коме је укорењена. Доба детпњства, то је доба пролећа, када клија и вата корена и коров и цвеће — и порок и врлина. Вртари, то су васпнтачи, који треба неуморно а опрезно да илеве коров а да негују цвеће — да угушују порок а да гаје врлнну. Неааметним васпитавањем, па ма оно иначе било најбрижљивије, може се оставити детету у наслеђе много више неспокојства и несреће, но што му се може оставити богатим завешгањем спокојства и среће. (По Салцману)