Delo

Д Е Л 0 156 И ако се не сме узети да су искључиво те две силе свеле отоманску империју на овај садашњи обим, ипак се сме толико тврдити да су оне нарочнто било непосредно било посредно вршиле свој део утицаја на стање те царевине и на промену у њој. Непосредно су утпцалп било у днпломацнји било ратовнма вођеним противу те имиерије. За њихне циљеве су употребљавани хришћански народи балканског полуострва, а нарочнто ми Срби као племе које је и само по себн, стално, а дуго и једино давало кад веће кад мање отпорне снаге завојевачима. После мало више од стогодишњег сузбијања мусломанства у извесне међе, кад ратом кад дииломатским средствима, створен је био нарочито за нас Србе један повољан тренутак да покушамо своје ослобођење. Тај је тренутак лежао како у нолнтичком положају Европе за време и после велике Француске револуције тако н у растројеном стању саме царевине. После јуначкпх бораба под Карађорђем н Милошем створена је васална Србија. Овај нов елеменат у ночетку овога века у првим десетинама његовпм одјекивао је по целом балканском полуострву, али се одјек нај .јаче јавио па далекоме југу код садање Грчке. II ако су животу ове пове српске државе чнњене велике сметње у њезину развијању, ипакје мисао, — да преко граннца кнежевина има 4—5 пута толнко Срба, — светлуцала по свима крајевима где Србн жпве. * * * Ширење и српске мисли и српске државе је један врдо природан ироцес у овоме веку. Устанак у Херцеговини 1860. н 1875., ратовање Србије са Црном Гором у друштву 1876., ратовање Русије, Србије и Црпе Горе противу турске царевине беху знаци да Срби не мисле само отрестн се ропства туђинскога већ мпсле ширити и мисао и државу српску. Ако бнсмо прегледали у чем су проведени векови, крозкојеје пролазила европска култура и цнвилизација, кроза шта су пролазили разнн делови државипх области, видели бисмо да је свакојако дело културе н знатан корак за њезин развитак спајање народа и то: не само по вери као некада, већ и по крви н језику. Тај нроцес, спајања и стапања, извршен у Енглеској и Француској, учиппо је те су две земље најкултурппје у Европи. То значење има и данашња Германија, то и Италија. Ова.ј је век ујединио две велике нације Немце и Италпјанце. Није, дакле, никакво чудо што се озбиљније проучавају Фактн којц су припомоглн (или одмогли) да се створп талијанско уједпњење или германска империја. То је све потребно, да бн знале п мале народности, као што су Југоповенн, Грци и Румуни, шта нм ваља радити за тај велики цпљ. Кад ће се тај циљ ностићи врло је тешко погађати али се нешто мора знати н нешто имати готово а то су: многе н многе прнпремне