Delo

ПОЛИТИЧКА ХРОННКА 157 радње. многе н велпке жртве, многа и премнога нскушења, многа н тешка искуства. Кад се узме у обзир да су народн на балканском полуострву огледна ноља за европску дипломацију н њене интересе, нек не буде 'чудо што балкански народи са тако скученим средствима једвапо штогод коракиу ка томе своме цпљу, јер према њима стоје и огромпа средства, и огромне силе, ц велико вековно нскуство, и сигурни путови којима се на њнх делује да их од тога циља одвајају и местом и временом. Али ипак као да у озбиљним тренуцма , као што су овн у којима смо сада и који су колико толнко предвиђани, да ће настати, наступају трезне мисли о неопходној везн између народа на балканском полуострву, веза којом се ностиже да ностанемо вредност о којој велпкн и силни морају воднти рачуна. Видљпви знацц су тога дакле посета бугарског кнеза Фердннанда, учпњена пашем Краљу, посета кнеза Срнске Црне Горе иа сам Видовдан у Београду, враћање тих посета које чини наш узвишени владар кнезу Бугарском у Софији и кнезу Црне Горе на Цетињу. Специјално, нак, што је правило задовољства и бугарском и српском народу то је свечана нрослава нри Фактичком ступању трговинског уговора у живот између Бугарске и Србије. Кад упоредите ове догађаје са догађајима рата између Грка и Турака, вндећете с једне стране један нрећутан миран савез, један ланац нзмсђу Србије, Црне Горе и Бугарске, ланац коме је један крај на Јадранском а други на Црноме Мору, а С друге стране борбу Грчке с Турском. Борба?! Значајно за нас и поучно. Да је среће можда би требало да буде борбе свуде или нигде. Кад је борба нека је на целој линији а кад је мир нека се уживају плодови његови на целом полуострву. Ослобођење је балканских народа у слози свпју њих. Али, на жалост, стварност нас другом учи. Кад се Срби борнше од 1804. скоро све до 1820. Грци ћутаху. Кад су се Срби 1876.—1878. борили Грци су опет ћутали, и добили — Тесалију без крви. С једне стране ћутање, а с друге борба, и обрнуто. Из овога би се могло извести правило да ипак нма неког поретка у политицц ко.ју су овога века водили балканскп народи. Та је политика, још неучешћа последпца полигике које се придржавају поједине државице на балкап. полуострву у вези са политиком какве велике „пријатељске силе“. Али шта мислите има ли за балканске народе какве полнтике која би, и незавнсно од утицаја ма које силе, била увек рацнонална за балканске народе ? Ми мислимо да и ако је пема још сада, никада не треба престајати са мишљу да је најздравпја политика да балкански народп буду за жпвот најпре на себе упућенн, п да, регулисање тога живота захтева извесну