Delo

П030РИШНИ ПРЕГЛЕД Од носледњсг растанка нмам да вам саонштпм неколике новостиг што је народно позорпште пружило увек жељној публпци својој. Од њих су најзначајније две носете страног глумачког особља: познатог талијанско]' вештака, уметника светског гласа, Салвинијп и чланова ераског народног новосадског аозоригата. Но обећању, које је Салвини учинио, он ће на скоро, при нролазу кроз Веоград, опет походити београдску позорницу, те ћемо се онда обилније уверити о свестраној спремн овог талентованог вештака. Ја зато и остављам за сада оцену о њему, и прилазим игри наших новосадских гостију, од којнх су нам некп већ поодавна познати. У првој посети њиховој приказан је лажљпвога првог аирлла Лаубов Лажни цар, а другог и трећег, две грубе стварности, Риђокоса и Сеоска лола; једна старинска историска трагедија и две лаке ствари, мађарскога духа. Мора се одмах рећи, да је избор веома ненробран, несрећан н ш> малој допадљивости н слабој вредности драмској, и по неодређености и немаркантности карактера, у којима би се огледала ваљаност глумачке студнје. Не идем далеко кад тврдим, да је избор мађарскпх комада за овакву прилпку, која има права да се назове свечаном, н неподесан п непромншљен. Јер доиста, мора бити нелагодно српском срцу, и мора се помутити срнско осећање, када збратимљена два српска друштва, у лепој згоди, да у престоницн слободне српске краљевине покажу моћ српско глуме и благотворан утецај њен, то износе у тривпјалности слабих мађарских драма и у њином пационалном чардашу! То ваљада није учињено. због тога, да се ми, тако из близа, уверимо о срдачној ужнвљености у мађарски живот, због чега игра испада неиосредна п ннтимна?! У Лажном цару, Димитрија је приказао познати ветеран уметник г. РужиЛ. Ја сам навикнут да уживам у уметничкој пгри његовој, ади смаграм да је ова улога. сада ностала неподесном за њега. Јер ма да г. РужиИ још задржава гипкост п лакост, својствену из рани.јег доба, знагно