Delo

П030РИШПИ ПРЕГЛЕД 161 се замара у дикцијн п у тумачењу унутарњег живота саме улоге. Наводпм за прпмер оне значајне моменте када у скромним прсима тихог и иобожвог манастнрског питомца Грегора, узаври страсна Рурпкова крв п закуца очево јуначко срце. У тумачењу г. Ружнћа карактерност Днмитријева днчи на шепртљанију, племенитост на збуњеност, и Дпмнтрије, кога је случај иоказао створеним за владара, оглашен је у свнма смислима недостојним за то. Ну, норед свега тога што се и код г. Ружнћа јасно маниФестује малаксалост, карактеристпчна за пздржљнвост српских уметника, ипак г. Ружић служи на дику српској Талији. II ја само жалим што ова улога није ни издалека показала колнко вреди дар и снрема овог српског уметника. Бориса Годунова је приказао г. ЛукиК. Нриказао га је нешто хладно за оне узбудљнве тренутке, што су потресале и завршпле живот цару Московскоме. Г. ЛукиК има днван бас којим задобија. Протнвно овоме јавља се глас г-Џ ВујиКке, који је пискав и нрилично монотон, те због тога јамачно госпођа и има један несимиатичан гест подскакивања, кад треба да изразн јаче нокрете у узбуђеној душп. Госпођа је изпела осећаје Мауфине декламаторским иачином. Г-ђица ЂуришпИева, млада и симпатична дама, нрпказала је Рибарче. веома живо, слободно и изразито. Још су имали судела у овом комаду: г-ђа БакаловиК (Аксинпја) н г.г: ВасиљевиК (Комла), ТодосиИ (фов) и НиколиК (?, Мннчек). Тако новосадски гости нису у овој гломазној трагедијп показали нраву вредност своју онако лепо и онако јасно као у Риђокоси п Сеоској лолгс. У Риђокоси ми смо заиста впдели прави мађарски сеоскн живот, нуст и безазоран; весео до раскалашности, страстан до безумља и слободан до енергичности. Г. ЛукиК представљао је Кесега Михаља, старог занаљпвог љубавнпка, у пеобпчно верној и слободној игри, слободној чак и по једном ненрнстојном гесту старог чапкуна. Г-ђа ЛукиКка ириказала је с осећањем и са живошћу страсну и бесну Борииху Семешеву. Г-ђа ВујиКка била је у улозп Агнегие много природнија но у улозн Морфе. Она је згодно извела ону чудновату мешавину између љубави и увређена поноса, која је у овом случају добила јасан и одређен облик. Г. МарковиК (Ферко) има мек п веома спмпатичан глас, те ће својим лепнм грлом увек бити тонло прпмљен. Алн његово певање не стоји у нотпуном складу са глумачкнм разумевањем. Случа.ј г. ПавловиКа. Највнше од свију г.г. глумаца нстакао се својим даром н глумачком вештнном, комичар првог реда г. ДобриновиК. Г. ДобриновиК, исобично лак и еластнчап, увек ведар и свеж, увек млад и весео, красно је Дело 5111 11