Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА 167 прнноветке н говори о догађајима као учесник... све онако како је радио п у свом првом делу РадетиЛа Мара. Најгоре је пак што сваку душевну борбу приказује олако, брзо, те п овде, као оно у РадетиКа Мари, изјављује: /Го се не може речима казати! Нема пера које то осећање може тако верно описати ! То само срце, и то срце које љу.би п које је љубљено, може осећати.. “ Слике, којима би нисац хтео оживети свој говор, врло су просте: проста су п пишчева опажања, просто је његово причање, прости су и описи, просте су н употребљене речи... све .је просто ! ♦ Сретеновић мора својпм радовнма показати, да ли он желн ступпти у коло нашнх правих приповедача или му је намера писати по поруци издавачке књнжаре Валожићеве и за новчану награду. По досадањем раду он се колеба између овога двога, нагињући внше другоме. Ако се приклони оваком Фабриковању већих и мањих приповедака са села, онда он неће заслуживати да се о његову раду води озбиљан говор, баш као ни о раду других „књижевника“. Крај свих педостатака ипак у Сретеновпћа поред воље за рад има и необрађена дара ириноведачког. То се вндн но другој новој ирнчи његовој, која се зове Девојчин гроб. 0 то.ј доста доброј прнповетки бпће говора у свесци што је на реду. М. К. Драгутиновић. НЕКОЛИКО НОВИЈИХ КЊИГА 0 БОСНИ 1. СшИаигае Сариз, А 1гт:ег§ 1а Во8пге е1 ГНеггедо^те, е1ис1е8 ећ ппргевзшпз с1е уоуа^е. Рапз. 1лђгаше НасђеНе е!С1е 1896 4С. 345. (Наставак)’) IV, У, VI и VII, ГЈАВА Сарајево. Постанак Сарајева остаје и сада необјашњен. Држи се да је поднгнут из стратегпјских обзира, јер се од њега гранају путови насве стране на исток ка Гласинцу, на југоисток Рацији п горњем басену Дрине п Лнма. Неки опет мпсле да је то још у преисторнјско време била дубровачка колонија. — За тим излаже историју, у којој становништво, по Калајеву принципу, назива увек Бошњацпма. Исгорију Сарајева довршује лнајзнаменитијим“ догађајем од смртн последњег краља — крвавом борбом за окупацију 1878. Разуздани отпор Фанатичних браниоца, изазвао 11; Исправка. —У прошлој свесдц, стр. 554, р. 18. место Чеверсница, треба: Чврсница (ме; Чеверсница) Стр. 555 р. 22. иза речи „долину“ треба додати : „Спрече и узима долину“ — Стр. 556, р. 1. место „левој“ треба десној“.