Delo

КРПТИКА II БНБЛНОГРАФИЈА 169 * царина 714.000 „ , од марака 657.000 „ , нар. штампарија 118.700 „ Народни музеј установљен је тек 1888. а може се својим богаством и савршенством меритп са најлепшим музејима ове монархије. Има два своја гласника, један на „југо-словенском“ језику: Гласник земаљског музеја, а други на немачком: ТТЧзбепзсЈифИсће МШЈгеИипдеп аиз Возпгеп ипс1 (1ег Негседоита. Музеј има двс секције; једна је археолошка и исторпјска, друга је природњачка. 1893 имовнна прве секције састојала се нз: 1. Преисторијске збирке пма преко 5000 иредмета, од којих су највише пађени 1892., која се годпна одликовала богатим нскопавањем у Гласннцу н Језеринама; 2. стара римска и средњовековна збирка, иреко 1000 предмета; 3. нумизматнчка збирка има преко 5500 комада; 4 збирка гравираног камења до 391 комад; 5. каменорезачка збирка са 54 оригинална комада н 45 отисака; 6. збирка печата и историјских докумената, којн се тичу само Посне п Херцеговпне, 146 комада; 7. антрополошка збирка, од 53 лубање од тгреисторијских римских н средњовековннх гробова, и два скелета, од којих су један преисторијски , а други рпмски; 8. збирка старе и садашње ношње: 9. збирка етнограФских ствари, међу којима је најлепша домаћаткачка индустрија. Природњачка секција имала је: 1 минералошку н геолошку збнрку од 4000 примерака, међу којима су највпше заступљене цеФалоиоде из тријаса, и врло лепи фосилни делови великнх сисаваца из неогена; 2. ботаничка збирка од 3000 разних варијетета; 3 зоолошка збирка, која је такође врло богата. Бројно стање за последње две школске године, по верама, бпло је овакво : школ. год. муслом.. правосл., катол., ЈевреЈи, ра.зни др. свега 1892—93 2018 4463 4290 406 195 11972 1893—94 3044 5102 5027 447 182 12802 Сем државних школа постоје .још п конФесионллне (исповедне) школе, нарочито су мпого развијене' православне школе иод управом школскпх онштина. Из разлога што су сеоске куће, а често и сама села много удаљена од школа, те сама орограФија земљишта спречава лаку ириступачност школама. веле, нпје у овнм земљама уведена обавезпа настава. Још у Босни има девојачкнх школа, које оснивају милостнве сестре — у Дервенти, Лнвну, Жепчу, Сарајеву. Од ових школа много их је внше на немачком него на „босанском“ језику. Говори о такозваној босанчици, која се преноси с колена на колено иодједнако је употребљавају жене, које се не уче у школи већ код куће. Ире 40 (?) година била је службеном азбуком у Францишканским манастнрима. Она је поннкла, по Трухелци, у 1>оепи као грана општег југоЈсловенског писма (ћнрилице).