Delo

170 Д Е Л 0 Од значајних песника из модернога доба, помиње Сунпћа, Мартина Недића, Марјановића, Фра Јукића и Фра Гргу Мартића — овога последњег пајвише хвали, и назпва га словенским Омиром, због његових „Осветника“, допео је н његову слику. Осам његових оригиналних радова има п неколико нревода класичних дела Француске и латинске књнжевностп. Босанскн песници писали су своја дела на гјуго-словенском“, или чсриско-хрватском“ језику. За овај језик наводп овај цитат из О. РеггоБ ових ,Успомена кроз словенскп југ“, шгампане V Тоиг с1и топс1 1870. „Хрватски је као и српски, с којим чнни само једно наречје (ћНоше) један хармонијски п звучан језпк. Овајје језик одавна обрађпвап. У XVI п XVII в. центар књижевни му је био Дубровник, доиније је пренесен у Загреб... Брат словеначкога и бугарскога говора, хрватско српскн — ово му је најприличније име — биће једнога дана можда примљен као књпжевни језик свнх јужних Словена. Ово се јединство може постићи само лнгелектуалним развићем, ноцепаност дијалеката нема успеха за велику литературу. У средњим школама свуда се учи на ,југословенском“ језику. „Југословенски“ је језпк уздигнут на достојанство народног илн „босанског“ језика, а помоћу њега се учи немачки. Маџарскн сеучи у впшпм разредима. Релпгијске догме доиуштају, по трима главнпм вероисповеднма, тројакн нрограм. У Сарајеву нма осмо-разредна гимназија, која је 1893.—94. имала 346 ученика, од којих је већина православних. II у Мостару има сличан завод. У Травнику је од 1888. год. осмо-разредна језуитска гнмназпја. У Сарајеву ностоји милитерни пансионат за ОФИцирску децу. Да би земља добила потребан број учитеља, установљена је учитељска школа, у коју долазе ученицп свпх вера, 1893—94. бнло нх је 58, од којих је било 27 католнка, 18 превославних и 13 мухамедоваца. 1887 установљен је шерпјат, у коме мухамедовцп добивају више образовање, учење у њему траје три годнне; поменуте шк. годнне било их је 38 интерних ученпка п 9 проФесора. Већнна ових средњих п још многих другпх стручних школа, велп, посгала је нннцнјативом самога Калаја 1889. установљена је једиа техничка школа, да спрема раденнке за техничке и катастарске радове. Школа се делн на три одсека: за грађевннарство, рударство и шумарство. Огворено је десетнну трговачкпх школа. Од увек је у овим земљама била добро усавршена вештина у израдп металних ствари, нарочпто оружја, које се одликовало пзврсном орнаментпком. Кад је 1878. забрањено ношење оружја, ова је вештина нагло почела онадати. Али г. Калају није било по вољи да ова народна вештина пропадне, па се постарао те је у Сарајеву, Ливну и Фочи отворио три државне радионице, под управом чувених занатлпја староседелаца. Ове