Delo

172 Д Е .1 0 и пролеће одликују се богатим атмосФерским талогом. и то све више у колико се од обале иде унутрашњости. (Ово само вреди за Херцеговину). 'Средња величина за Херцеговину износи 1,42 м., за Босну, 0,80 м., а за околнну Л-Ивпа 1.16 м. Али је број кишних дана већп у Боснп (у Сарајеву 111, Доњ. Тузлн 135) но у Херцеговиви (у Мостару 83). Ово равномерније распростпрање талога у Босни иде на руку напреднијој агрпкултури но у Херцеговинп. У Херцеловини, неједнако распростирање кпша по годишњпм сезонама чини те су јесенн н пролећа врло влажна, ,а лета врло суха. У Боснн нема ових екецеса. Температурни подаци знатно се мењају. Снпски предели Херцеговине, до висине 300 м., имају суптропску температуру, чија годишња тоилота ирелази за 4° Ц. од средње годншње топлоте у Боспп. Нарочито су благе херцеговачке зпме, п средња зимска топлота у Херцеговини од 3°,2. прелази за 6°,2 средњу босанску топлоту. Годншње топлотне разлике могу бити у Херцеговпнн 47°,5, а у Босни 54,°2. Средња год. темнература у Мостару је 14°,7, у Сарајеву 8°,9, а у ./1нвну 9°. НаЈвећа топлота за Мостар је 45°, а у Боснп (Бјељина) 37°. Минимална је 20° испод нуле у Гацкоме у Херцеговини, а 27° испод нуле у Травнику у Босни. ф Укупно узевшн, босанско-херцеговачка је клпма ексцесивна са велнким амплптудама (разлпкама). Ови су ексцеси често н нагли, што јако утнче н на равнотежу атмосФере, те проузрокује јака и брза кретања. Јаки северозападнн ветар, бора, страшан је за Херцеговину. а ши2?око често иустоши и једну и другу. До средине лета впде се по планпнским висовима неокопнели снеговн, а преко зиме дебео снег покрива њихову површнну; брзо га нестане у Херцеговини, а ако којн нут падне у Мостару, остане само неколнко сахати. У геолошком погледу преоблађују кретацејски терени. У Боспп највпше је културпог терена у зонн кретацејској или у дилувијуму н алувпјуму, који такође садрже кречњачке елементе. Разлика пзмеђу ових ^двеју земаља постојн п у томе колико која има ораће земље. II док с.у у Херцеговини само депресије једнни представннцп ораће земље, дотле је у Боснн велика већина њене површнне под илугом. У Херцеговини карст захвата велпке нросторпје. По пореским књигама, овакво .је стање земље у Босни н Херцеговннн: (види таблицу на стр. 173). Такве су геоФизичке ногодбе за агрнкултуру. На ово могу својнм модиФикацијама утпцати текућс воде, човек н висина земљишта. По висини, БалиФ, разликује три културне зоне, од 600, 800 и 1200 метара. Нрва је карактерисана културом кукуруза, друга озимним житлма, трећа овсом. Главна су жпта: кукуруз, ншеница, јечам, зоб или овас. Од поврћа се највише сади купус и сеју кромиири, пиринач само у Херцеговини у долини Требината. Код велнког богаства у свнма радовима, за чуђење је како је та земља, којој је главно занимање агрикултура, могла ову своју радиност