Delo

КРИТИКА Ц БИБЛИОГРАФИЈА 171 рлдионицс примају велики број ученика, који су највише мухамедовци, па отуда закључује: да хришћани нису нн били наклоњени овнм вештинама, нзузевши ређих изузетака. 1890. установљена је у Сарајеву занатска школа, у којој се изучавају знатнпјн европскн занатн, столарски, браварски, коларски дрводељскн н т. д. Учење траје 4 године, а прнмају се само староседиоци и не могу бити млађц од 14 годнна. Заслуга за све ове установе на првом месту припада Калају. Сад се још толпко н не осећа.ју благодетни утицаји многих установа, али ће оне потиуно дозрети за доцнн.је генерацнје. VIII ГЛАВА Илиџе—Бутмир 13 кнлометара од Сарајева, находп се бањска штација, Илиџа,1) у сред Сарајевског поља. У Плиџн на једном ме.сту пзиђе дневно 13800 ектолитара воде од 58° С. Мојсисовић изнео је геолошку интересност о појави овпх топлих вода. Држи да је плпџска равнпца која се находи на 500 м. изнад нпвоа Јадр. мора, била саставни део једног терцијерног басена који се простирао од Сарајева до Зенице. Овај се велики басен тектонским покрегима раздво.јио. Раздвајање се потврђује што нма ивичних слојева Флиша, улеглим партијама алувијума и једном сернјом топлих извора, дуж ове дислокацпјске линије, од Илиџа на Кисељак до Бусоваче, бдизу Лашвине долине. Дужина ове линије износп 60 к.м. и паралелна је правиу планинских венаца, СЗ—ЈИ. 11 сада с.у чести земљотреси у овим пределима. На четврт часа од купатила находи се агрономска штација у Бутмиру. Ту је угледно пољопривредно добро с агрономском школом. Имање износп 116 ектара. Кишним талогом богатија је Херцеговнна, средња годпшна впсина 1,42 м. а у Босни 0,82 м. Главни ланац Дибарских Алпа, иружа се од горњега тока реке Уне, до Неретвиннх извора, у правцу СЗ—ЈИ, западним делом Босне. Он чинп не само вододелницу Јадранског и Црнога Мора, већ и климатску гранпцу. Клима је у Босни контпненталннја, а у Херцеговпии се осећа јак утицај средоземне климе. Имајућп на уму два најзнатнпја клнматска Фактора, атмосФерски талог и топлоту, може се клима Босне и Херцеговине разделпти у трп зоне: Херцеговачка, босанска и једна интермедијерна зона, чији се центар може сматрати Лпвно. Изобплним јесењим кишама и летњнм сушама, прпблпжује се херцеговачка клима суптропској. Јесен ’) У Сариз-а: Илиџе.