Delo

174 д е л о Говори п о аграрном стаљу Босне п Херцеговнне: земља припада агама а обрађују је задруге, које су дужне даватп трећпну господару, н десетину држави од својнх прнхода, те је такво стање морало довести земљораднпке до апатнје према своме раду Сточарство је могло повољннје напредоватн, јер је ово било својпна самих чивчија, сељака, н моглн су га држати колпко су хтели. Дапашња управа. вели, сматра десетак као несавршену установу, она ради на томе да нађе за то згодан начин, да ову заменн другом спстемом. која би бпла прндагоднија н за државу н за пореске главе. За Босну и Херцеговину. требало би увестн да се пореза плаћа по једном покретном (променљивом) мерплу, које би се подегаавало по временскнм прнходима. Али оваква система пма и бојазнп за сељака који бн бпо обавезан да своју жетву претвара у новац, те би тнме био пзложен пнјачнпм флуктуацнјама, и падао би чешће у руке зеленаша п спекуланата. Управа је другим путем раднла на поправци овога пнтања: она је увела многа корисна предузећа која су дала полета агрикудтурн н свему што је с њом у вези. Одмах у почетку окупацпје пзвршена су најиотребнија предузећа. увођење катастра, грађење путова и других средстава за лакшп саобраћај. Допннје, 1882.—83., рађено је на потврђивању шумске својпне, увођењем сопственпчке књпге и правплне хнпотекарне системе; за тим на сгварању земљорадничкога кредита и на уређпвању права сопственостп. на које је дотле врло мало обраћана пажња. Катастар је отпочет 1881. а завршен 1886.. стао је 3 милиона <и>рпната. Хипотекарна банка учннпла је, до краја 1889., 924 зајма, у сумп од 203.305 Форината. Нз једнога чланка, којн је 1893. изишао у Возтзсће Ровг, види се: да је прн крају отоманске управе вредпост годишље жетве просечно мзносила до 20 мплпона Форината, с обрађене новршине од 1,6 мидисма ектара. > перподи од 1887.—1891., оцењивана .је годишња вредност жетве на 50 милиона Форината, са површине од 2 мплиона ектара. Види се очпгледам напредак у врло велнком броју разноврспих поправака, која се могу учпнити на овакој продуктнвној земљп као што је ова. Све су ове мере извршене нницпјативом саме управе, ко,)а је многе често велпке, препреке пмала да савлађује. Највећа је сметља новим напрецпма тежња староседилаца да одрже своје традиционалне навике, и да се протпве сваком напредном ступњу. Ова је конзервативна борба у толпко већа у.колпко је сопственост (пмаовпна) већма раздељена. Кад је унесено, нре нет нли шест година, првн пут 150 гвоздешв плугова. за земљорадњу код Ливна, бпли су предмет највећег љубопитства. За тим је управа често пута делила одабрана семена; установпла неколико агрономскнх стација, којпма је задатак да шире рацнонално