Delo

КРИТПКА II БИБЛ.ИОГРАФИЈА 175 обрађивање и примепу модерних земљорадничкнх ннструмената, и у опште сваки ирогрес V корист ноправке земљорадње. У пролсће 1894., поклоњено је Дервепти п Мостару 140.000 винових чокота, 8000 дрвета дуња и дудова, и 3000 дрвета јабука, крушака, шљива, трешања, кајспја и бресака. — Баш пишта није заборављено! Ова су нова увођења савладала немар и створпла рутину. 1872. обрађивано је само 40 на 100 целокупне новршнне, а 1891. овај је проденат норастао на 75, па је н производња жита удвојена у истој периоди. Радп поправке сточарства, уведене су нарочите маџарске расе бикова. У 1883. годпни извсзено је само 250.000 комада јаја, а 1893. овај је број нарастао на 10 милијуна, што је дошло од олакшанога саобраћаја. Да би се поправила раса пернатица, устаповљена је у Приједору сганица, којој је задатак да шнрп боље сојевс ове живине. Ту су вам разне врсте свнх светских кокошију. На бечкој изложби 1894. пплежњак добио је златну медаљу и почасну диплому. Управа се труди да у Илпџи створи један кокошнњак. 1883., Босна н Херцеговина пмале су 800.000 оваца, а 1894. пмале су милијон. Ово је умножавање дошло од смањпвања приреза на ситну стоку. Прво је бпло 18 крајцара, па је спуштено на 10‘); прирез се плаћа на преко десет оваца. Прирез на козе знагно је већи. Радп поиравке коњарства уведене су станице за иастуве. 1894. влада је набавила за сарајевску, травничку н мостарску станицу 79 пастува (којима он описује порекло н значај). Тћотзоп Н. С Тће 0и1$0Ш$ Тигк, Iтргеб8ШП8 о{ а јоигиеу Нтт^ћ Ље лу* »Б т Ва1кап8 1јОш1оп (лм. Неттапп) 1897. 8° XXI, 281. Ппсац ове књиге, која је изншла ту скоро у лепом пздању, украшена са седамдесет и шест мањих слика и три геограФске карте један је од познатијнх пнглеских публициста, теје од интереса његово ониспвање Босне н Херцеговине, како их је видео на једном свом иуту, лети 1890. Мн свраћамо пажњу нашнх чнталацч на ово дело баш с тога, што се његов ппсац. поред све услужностп п наметљивости органа Калајевих, умео узвиснтп, већма но остали западњацн, те посматратп земље које је проучавао и у којпма се бавио с једне внше тачке гледишга. Нама је мнло што ово можемо нагласпти баш код једног ннглеског ппсца, н то нарочито с тога, што је пнглеско јавно мњење било за дуго, те је у велпко још и данас, на странп Аустро Угарске у овом питању. Не упуштаући се овде у дубље објашњавање узрока таквом ннглеском држању, мн ћемо истаћи, за потврду духа пстакнуте књиге само неколике мисли из ње. Тако он заступа гледпште, но коме би Србнји п у огштем, и у ин11) За 1896. оиет је повећано.