Delo

Б Е Л Е Ш К Е 187 ровите им сарадниие госпође Руже Винавер. Тако је између осталога прошле године излазила у Ргге&1ас1-у од г-ђе Винавер живахна прича из српскога живота „Јоваи, а у месечнику тога листа, књ. 3., штампан је интересни чланак њен »Миг1ка лу ВегМе.* Опет У бр°ју 49. од ове године, кратком али топлом белешком приказане су обе песмице Конопљицке и Касцровића — што у српском нреводу угледаше света у Делу“. Радујемо се овом живом интересовању Пољака за нас и за нашу литературу и уметност. И Дело“ Ке од своје стране настати, да с времена на време упознаје своје читаоце са књижевнпм и уметничким радом у Пољака, који заслужују свакако нашу пажњу и са своје богате литературе и уметности. О Србима у Угарској. — „Бранково Коло“ у бр. 14. јавља да је Јулије Дудаш штамиао књигу од 78 страна велике осмине под именом „А Басзакај ез Бапба§:1 згегкек З2егер1езепек 1бг1епе1е 1526.—1711.“ У њој описује улогу Срба у историји Мађарске од Мохачке битке до сатмарскога мира. Заслужује у сваком погледу ова књига нашу пажњу. Уједно „Бранково Коло“ бележи натнисе неколико мађарских расправа, које се баве распрлвљањем појединих момената у историји Срба у Мађарској. Добро би било, у интересу саме ствари, да се нађе когод који зна мађарски, да опширно прикаже све те расправе, које се тичу нас; јер свакако вредно је упознати се с њима, а мало нхје који их могу читати у оригиналу. Ба Пгаш1е Епсус1оре<Не о Маћедонвци. — У носледњој ХХП књизи (Бетоп1-Мапгош) француске Велике Енциклоаедије, која је недавно изишла из штампе, налазимо на страни 864. — 867. чланак о МаКедонуји. Како је ово Француско предузеће једино у своме жанру и од велике вредности то не пропуштамо прилику а да не проговоримо коју реч о поменутом чланку. Писац се није потпнсао испод свога рада, ма да је он приличне величине, али се може узети за извесно, да је то сам Луј Леже, који је тако рећп и до данас написао све чланке у овој Енциклопедији, који говоре о Словенима, нарочито јужним. Ево најглавнијих ствари без икаквога коментара, које нас могу ннтересовати: Писнц тврди, да је маса маћедонскога становништва неоспорно словенска, а цела нокрајина броји преко два милиона становника, оамо је немогућно одредитн тачно статистику појединих народности. Поуздано се може рећи да Словена кма наједан милион, 200.000 на разне народе као : Арнауте, Јевреје, Цнгане, и т. д.„ а остало долази на Грке, Турке и Румуне. Како је црква била у рукама Грка, то се мислило да је Маћедонија задобивена за јелинизам, али са буђењем Бугара јав.ља се и борба међу народностима, нарочито од 1870. год., од оснивања бугарскога егзархата и Сан-СтеФанскога уговора, по коме је требало да Маћедонија буде саставни део Бугарске кнежеване. Писац веди за тим, да је бугарски карактер Словена у Маћедонији примљен од већине путника и етнограФа, али и Срби од 1878. године траже за своју расу један велики део, па чак и целу покрајину. Истина је, вели он, да се словенски дијалекат у Маћедонији у извесним обзирима приближује српскоме језик>, али он представља најкарактеристичнију особеност бугарскога језика, јер има деклинацију као српски а има члан као бугарски. Додазе за тим подаци о школама разних народности. На крају чланка писац је донео библиограФију по овоме питању. коју је поделио на гледишта: бугарско, српско, грчко, румунско и дела којд у опште говоре о тој покрајнни. Ево бугарских извора: Верковић, Браћа Миладиновци, Л. Леже, Шопов-Офсјков, Дринов, Бендерев, Ламуш и последња књига Ив. Иванова, Положај Бугара у МаКедонији (1895). Од српских извора забележени су само ови; Карић, Србија; Јастребов, Обичаји отоманских Срба\ Стој. М. Иротића. О Македонији и Македонцима; и Гончевићева, Стара Србија и МаКедонија. Скуп.љена песничка дела Врхлицкога. — Вредна и предузи.мљива књижарнпца нрашкаЈ. ОПу отпочела је да пздаје у елегантним свешчицама „Скупљена песнпчка дела Јарослава Врхлицкога14. У ово издање ући ће сем до сада штампаних ствари овога одличнога чешкога песника и до сада још необјављени његови песнички радови. Свешчица стаје 16 новчића, а ко се претплати на 10 добива их бесплатно ноштом, Политичка историја сувремене Евроне. — Издањем париске књижарнице СоНп е! С-1е излази у свескама Н1з1о1ге роИПсрш (1е 1’ Епгоре соп1етрогаше, раг Сћ. бех&поћоз. Ту се износи развитак политичких странака и облика државних од 1814. до 1896. године. Кад цело дело буде бпло готово, до данас пзиде седам свезака, гледаћемо да упознамо с њпме наше читаоце детаљније. За сад бележимо, да је књига подељена на три дела. Први део посвећен је историји унутрашње цолитпке свнх европских држава. Писац иде хронолошким редом и изучава засебно и једно за другим унутрашњу историју свих тих држава. У другоме делу, писац се занима неколиким политичким Феноменима, који су заједнички разним европским друштвима, као што су преображај материјалних погодаба политичкога живота и акција међународних странака (католичких и социјалистичко револуционарних). Трећи део носвећен је спољним односима међу европским државама, т. ј. ту се износе главне црте сваке периоде и објашњују, како су се преобразили односи међу др-кавама, подела територија и утицаја- Књига је на обичној 8-ни, стр. 800. Дело ће стати 12 дин., а ш> га буде набављао у свескама дин. 19.