Delo

ПИСМА ИЗ НИША о од Јелене Јов. ДимитријевиЋа (Свршетак) ПИСМО XIII 9. Першембе (четвртак) Ифетлу, исметлу емширем. Јуче, као што знаш, око три часа по подне. похитах с пријате.Бицом на свадбу; на улици нам се придружише још неколико њих. И ако поседасмо удно собе, ипак нас булепопреко погледаше. Зашто? Била нам је обућа мало влажна; јер пре него што ћемо поћи, паде росна кишица из ведра неба, изненади нас. Никад не маре да им се ступи у одају обућом; а кад још ова није чиста — погодићеш како им је. Њихова стоји пред собним вратима; а младе и «ФИне® не излазе из дворишта без каљача никада. Некој не можеш ући у собу обућом ни за Бога; још на вратима повиче измећарка (научила је безбели ханума): — Молим вас, госпоја, не можеш у собу с’с путине! Кад чујеш ово : или се изуј, или се врати; учини шта ти је пријатније. Мени је пријатније ово друго... Одох једном оној старој Акиле-ханумм, што нашара Хајрију, а кад тамо истрча преда ме измећарка и рече: Дело XIII