Delo

190 Д_Е_Л 0 _ — Аде при хануму, ама пешин (нрво) собуј путине. — Зашто да их скидам кад су чисте? Је ли код куће ханума ? — Код куће... ако су чисте, не можеш у одају с’с путине. — Изути се нећу. Поздрави хануму, много јој Фала! рекох измећарци и — вратих се. Кад се за ово потужих једној младој Туркињи, она рече: — Немој, џан’м, да си толико серт — лошо је Тако ни је адет; а у Акиле-ханумово собу да идеш с’с путине, хич не бива. Он је старо, моли се на Бога и дан и нок; па зар туј куд он клана и збори име Ббжино (Божје), да се оди с’с путине?! Јок, не може — грејота. Ете, за оној и у џами не одимо с’с путине. Но све не претерују. И Бећир-беговица је стара и побожна, али ми њени млађи не рекоше до сада ни речи. Шарена одаја, у коју ступисмо, била је пуна; но, чини ми се. беше више наших жена, него Туркиња. Од оних була, коЈе сам пре јенђе-ђуни виђала код Мејреме, нема ниједне. Из тога је краја овде само Хајрија и лепо девојче Севдије. Тек што седох, иоче Алисе: — Ногоди, госпоја, где сам спавала ноћас? (Она говори српски добро, јер у овом крају где им је кућа нема Турака. Она се, како сама вели, дружи с ;,госпоцком“ децом.) — Не могу да погодим, рекох ја; ваљада у Хајрие-хануминој соби. — Тамо. Ал’ помисли где! Боже, Боже, свуд пуно ! И на миндерима и на шиљтетима спавају жене, деца... «Где ћемо спавати?” питах другарицу, ето ову Севдие-хануму. — Хајде да видимо овамо. Овде има душек, јастук... Послушала сам је. Боже, што се зачуди јутрос Мејрем-ханумина кћи, кад хтеде да остави јорган!... Нашла нас је у долапу. Насмејах се Алиси ; омиловах руком и њу и њену духовиту ^ругарицу, (зар није духовита кад је нашла згодан конак и себи и друзи?) па стадох разгледати по одаји. Све је исто као ово дана. Свирачице певају, буле се накинђуриле, седе,