Delo

НАРОДНОСТ II ЧОВЕЧАНСТНО 213 своје расе; како су под именом Јелина из Велике Грчке Етрураца из средње Италије и Келта из цисалпијске Галије полуварвари Италиоти постајали. И док ми још сумњамо да ли су Словенци, који наравно говоре једним словенским језиком, и који припадају данас великој породици тако-званих Југословена, но своме физичком саотаву прави Словени, антрополози и етнолози у најдубњем уверењу траже у овим истим Словенцима словенске претке Млечана. Али из свију тих Фантастичних теорија, често замршених и бесмислених, које су шта више у својим најмање основаним и најсмелијим закључцима и примљене, могло би се извести једно једино тврђење: да разноликост раса није никад сметала образован^у једне народности. Као најочитији доказ за ово служе нам Италија и Швајцарска. Не знајуКи од које управо расе воде порекло данашњи становници Швајцарске, ми за сада знамо да у Швајцарској има Немаца, Француза и Талпјана, или да се тачније изразимо. ми знамо да се у тој земљи говори немачки, Француски и талијански језик. Али ко би нас икад могао убедити да су сви Швајцарци што говоре Француски или талијански нрави Латини? Да ли су планинци нз Тесинског, Ангадинског и Валеског кантона у почетку баш извесно били Латини? Да ли су планинцп из оних швајцарскпх долина које излазе на језеро Фирвалштетерско били Немци? Кад би се о томе судило по физичком типу, не би се ни за једне ни за друге наш^о да су Латинп и Германци. Па којој су од нама познатих раса припадали непобедљиви Хелвећани, којих се Цезар плашио? Лоубављу према независности у опште сви се планински народп одликују, п калабријски и арбанаски, н црногорски и шкотски. Али сви тн народи воде порекло од своје расе. Хелвети су се на против груписали као народност, ујединилн су своје силе у заједнич кој и прес.удној борби. бранпли су своју планину од туђина, никад се не обзпрући на. своје народпо порекло, а још мање на језик којн су говорили ; они су се испрва звали Хелветп. доцније Швајцарци; као у Алзасу, земљиште је било отаџбина; отаџбина је у имену, које становнике тога земљишта спаја, она је у јелноме једином заједничком пнтересу, у једноме друштвеном јединству које се не може разбити. Народна свест је Швајцарцима све, п то у толико јача, што је врло давно ство-