Delo

214 Д Е Л. 0 рена, још у оним Хелветима из чијих је груди при доласку римских армија први узвик независности по долинама одјекивао, управљен против странаца што су њихов мирни сточарски живот узнемиравали. Стари швајцарски племићи, што се зову Хелвети, створили су швајцарску народност, и то је можда најчуднија појава у историји народности. И никако не треба заборавити да стварањем народности често један виши закон управња, који вреди разматрати. Као што у породици један човек може сам свем своме потомству племство заслужити, тако се прелиставањем дугачке легенде о стварању држава лако можемо уверити да најславније државе за свој живот треба да захвале не гомили, често слепој и бесвесној, већ аристократској мањини. Каогод што државе ствара воља и ум једнога јединог човека, њиховог оснивача, па им је због тога, што су постале по срећи тога човека, суђено да се одмах пошто оснивача нестане сруше, тако у историји опажамо да се бројем незнатније али јаке и интелигентне расе намећу гомили, и користећи се својом признатом надмоћношћу. поштовањем или пријатељством које уливају, да се на земљишту на које су дошле настањују, да ту покоравају, ггредводе и образују староседеоце, и да суседне народе, жељне једнога сталног моћног заштитника, к себи привлаче. Све најславније народе, који су се у историји појавили, представљала је једна племенита мањина. Погледајте најпре Аријце у Индији. Они управо нису створили праву индијску народност, али су још много пре Енглеза Индију уредили, основали, образовали и њом владали. Данас се још називају Хиндуси сви они који су у некој вези с Индијом, као на пример мухамеданци, хришћани, парси, јевреји. Али кад би се од индијског броја становништва и одузело седамдесет милиона хетерогених елемената, ипак би остала гомила од двеста милиона, која се обележава именом Хиндуси. А кад би требало да антрополози, које занима проучавање и грунисање индијских раса. класиФикују праве хиндустанске Аријце, чини ми се да би број Хиндуса од чисте аријске расе спао на неколико милиона; остатак би се састојао од уро1}еника, полу-дивљих и измешаних раса. Тај рад одбирања антропологу је потребан, али је готово без икакве важности по