Delo

ЈУНАК НА111ИХ ДАНА — ДРУШТВЕНИ РОМАН (НАСТАВАК) IV Кад се тргао иза сна било је седам сахата. На пољу падаше ситна, јесења киша, а у соби беше прилично хладно. Он се диже, откључа врата и зазвони, па се опет врати те леже. (^обарица уђе. — Жели ли господин да заложим ? — Молим. 8а тренуће — ватра је пуцкарала у пећн и он већ осећаше прцјатан и топал дах. — Жели ли господин још што год ? — питаше собарица, — Једну црну каву, и, будите тако добри, дохватите ми дувањару и палидрвца са стола. — Турску нли швапску каву ? — упита собарица додавајући му тражене стварн. — Турску, горчију. Собарица изиде да поручп. ()н запалн цигару н гледаше за плавим колутима, што се мирно дизаху таваници. Мисао му оде за часак у прошлост; он се загледа у свој живот и беше потпуно задовољан собом. — Сама дрскост! — рече насмејавши се гласно — Свуда сам побе^ивао једино дрскошћу својом!... Бацим овом свету мало праха у очи, па онда заседнем те свнма на тенане капу кројим!...