Delo

231 ЈУНАК НАШИХ ДАНА Па пружи руку те дохвати капут, што беше на столици крај њега, и из џепа извади ону синоћну бележницу н писма што му их Милан даде. Загледа се у писма, читаше их, пз се стаде опет смејати. — Ах, Твене!.. Салтпкове ?... Где сте! .. Ово што ја чнним није ништа ново; али ово што ови у Србији чине, после ових реклама, ово је вредно. Једино ваша пера кадра би била верно насликати и оцртати ову ситуацију!,.. И по трећи пут се насмеја гласно , па сави писма и исцепа их. — Вас ће, драга моја „умосозерцанијаи, брат Срета одмах у ону пећ! Сигурнија сте ми тамо него у моме цепу! Јер кад вас онај црвени пламен пригрли он вам нн трага не оставља. Иа се диже из иостеље и баци оба писма у пећ, и, оставивши врата отворена, гледаше док све до парчета не изгори. Тада затвори пећ, врати се у постељу, леже и пребаци јорган преко себе. Онда узе бележницу. Собарица уђе носећи каву и чашу воде на служавнику. — Дајте овде, на столицу — рече он Сркао је кав}" и пушио док собарица спремп воду и све што је потребно за умиваше. — Је ли господнну још што потребно ? — Јесте. Нека ми дође један кројач , а око осам сахата берберин. — Добро, господине. Кад она оде он стаде разгледатп своју књнжицу која беше ирепуна разним белешкама. Одмах на првом листу беше написано лепим рукописом: Што хоКу — то могу! А испод тога истим рукописом само ситније: „Сва је несрећа људска у нерешивости и лености. Да би човек доспео до циља треба хтети и — смети!а — Јест, јест! — шапутао је он гледајући ситна слова Треба хтети и — смети! ГНта ме је муке стало док је ово правило постало моја својина!... НЈта је ту било напора, и колебања, и стида и страха!...