Delo

288 Д Е Л 0 — Нле, гле! Што ти тако играју мишићи ? — упиташе са свију страна. — Нисам се одавно купао па због тога... Него вода је врло хладна -— Хладна ? — Јесте... рече Сретен. И онда на један пут скупи ногу и намршти лице. — III та је?! — Кажем ја да је хладна вода ; ево ме грч хвата ! рече он. — Ниси се ти одавна купао а вода је добра — рече Славко Којић. — Него немој више у воду кад грчеве имаш. — Шта немој ? — рече он и појми се да скаче Али га задржаше доказујући му да грчеви спутају и најбољег пливача. И тако се он врати на чамцу са Славком и Миланом, потпуно задовољан. Та, ето , уверио их је да зна чак и пливати!... Опет преврте лист. Овај лист беше пун. На шему беше исписано ово: Походити министра аравде. „То је човек озбиљан , научен , напојен српским духом. Пред шим треба бити веома пажљив и пуштати га да он што више говорн па одобравати Добро се треба чувати ласкаша јер не трпи- Више треба говорити с шим о Слави, и ту ис таћи што више своју докторску спрему и начитаност." Походити министра унутрашњих дела. „Човек глуп, прост. Нема своје воље ни свога ја; ради само оно што му заповеде, али је хвалисав и сваком готово хоће да натури како је он све то смислио Треба му безобразно ласкатп.“ Походити министра иредседника. „Безгранично поштен. Стар. Патриота. Треба му говорити о Отаџбини и одушевити се шом до суза; заветовати сваку кап крви, сваку мисао — све Отаџбини. Походити министра иностраних дела. „Човек од будућности. Понашати се скромно а достојанствено; мерити сваку реч, поласкатп му из далека како се