Delo

ЈУНАК НАШИХ ДАНА тим требало му је журно отићи неком у походе. У тај пар бахну му Сретен у собу Овај га у шалп запита да ли би га он — који свашта зна — умео обријати. — Умем — рече Сретен, и ако никад бријаћице није у руке узео — Шалиш се. — Умем, Бога ми! Шта сам ја сел>ака обријао кад о распусту у село одем. — Па, де, болан, обриј мене. — Хоћу. И смаче капут, насапуни га н обрија тако да се овај не умеде довољно нахвалитн. Он не рече да никад ннје бријаћице у руке узео; годпло му је што му пријатељ ласкаше: — гБаво те твој знао! Ти као да се нисн само књигом бавио. него као да си све занате учно! У твојим рукама свака ствар иде својим правим путем!... Други је случај још дрскији Био је у гимназији. Једнога дана дигну се на Саву да се купају. Неки се хвалише како пм је то ништа препливати Саву. Упнташе н њега: — Знаш ли ти, Срето, нливати ? — Зар има што да он не зна ? — рече Милан. Он климну главом у иовлад. Кад стигоше на место свукоше се. иа се пливачи одвојише те позваше и њега. Никад преко појаса ннје дубље у воду загазио, а сад нође с њима да Саву препливава... Нагазише... Док је могао газнти газио је; кад већ више не може ни прстима дно дохватити, кад га вода поче подизати , он се днже и стаде грабити воду рукама пода се. Нпј е смео погле дати на обалу, али се напрегао да се одржп присебан. Већ су скоро били на другој обалп кад неки смотрнше један чун прпвезан. Нојурнше к њему, одрешише га и потераше овима ш го заосташе у пресрет. И било је крајње време. Снага га почела издавати. Он се маши руком чуна, кад мимо њега беше, и препе се... Уморнн мншнћи играху му на тел}^. Дело XIV 16