Delo

464 Д Е Л 0 Петар стаде објашњавати цињ и правац Пуиољков. — Покренули смо лист ради гласа. Наша браћа преко Саве и Дунава већ имају; срамота би било да ми , који смо умели скинути робовски јарам са свога врата, ћутимо. И ми имамо своје школе; и наша је омладина ваљда, нешто учила и радила, па ето нека се види — Добро је! — рече Сретен. — То је прво — настави Петар — а друго је што треба већ упућивати наше иисмене људе и омладнну шта да читају, и шта у опште треба позајмати из страних књижевности. Није то свеједно узети ма ког писца па превести; треба му одабрати оно што јо за нас и према нама, према нашем духу и осећајима; треба нам се чувати нарочито празних ствари око којих проведеш два три дана читајући, палиш мозак напрежеш машту и на крају крајева — ништа. Колико си знао пре толико и после прочитане књиге. Исто тако треба нам се чувати и сладострасности која почиње узимати маха у страним литературама. Наш је укус чист, здрав; наша је кожа нежна као и чула, нас не треба канџијати, довољно је да чујемо кад бич пукне!... Пуиољку је дужност да покаже оно што је добро а одбије оно што је зло. — Врло добро ! — рече опет Сретен. — Још нешто! — настави Петар — На првом месту Пуиољку је дужност да своје подиже и гаји. Ја се радујем и сићушној појави, и поздравл,ам је најсрдачније! Не мрзи ме заносити се и дневе и ноћи око какве песмице , која само има идеје, да бих је — што рекао Вук — устишио, или какве причице, да бих је дотерао ! Још даље идемо ми око Нуаољка! Ми благосиљамо свакога који перо у рукама држи ! Храбримо, одушевљавамо, светујемо, поправљамо и догонимо. Ето, то је цил> Пуиољку ! — Допада ми се ! — рече Сретен. — А од превода ?.... Шта узимате од преводне литературе ? — Оно што је добро а сварљиво. Руси су намЈнајближи; нарочито они писци што сликају живот малоруски по селима, као што су Гогољ, Вовчк, Феђковић и др. То се чита и разуме као да се овде код нас дешава. У опште, словенска ли-