Delo

ЈУНАК НАШИХ ДАНА 405 тература нам је најближа и од ње највише позајмљујемо. Али зато опет нисмо запоставили ни друге литературе. Од свију узимамо оно што нам треба... И сад, као што видиш, наш је пут јасан, правац одређен те не можемо лутати. Радимо поштено а нека буде што Вог да ! Ако ти се дакле допада пут и правац — који ћеш увидети чим неколико бројева Пуаољка у руке узмеш а ти оди ! Ми те поздрављамо најсвесрдније. — Разуме се да хоћу! — рече Сретен. — За то сам и учио да што год привредим! Ви ме одушевљавате да и сам почнем неке новине уводити, новине којих немамо, а потребне су нам ! — Стојимо на расположењу ! — рече Петар. — А какве новине ? — упита Малиша. — Видите, пријатељи, нама наши оцеви и дедови откупише крвљу својом ово парче земље. Данас се сме с црквеног звоника захорити звук звона, сме се запевати песма Божја; ми имамо своје школе, своје новине, отворена су нам широм врата науци и напретку — све је то заслуга наших старих. Ми, млађе колено, уживамо благодети ножртвовања њиховог. Али, зар само треба да уживамо? Да нисмо дужни и ми створити нешто што нашим млађима треба оставити? Разуме се да смо дужни. А кад нам треба да гточнемо подизаги ту зграду коју не може ни време срушити. — Сад, другови, сад кад смо у снази. — Тако је ! — повикаше сви. — Лепо је то што се окуписте под заставу књиге српске. Ја прилазим вама са светињом у срцу, гологлав, као кад бих прилазио светом причешћу. Зар има нешто лепше него облагородити душу ! Али, браћо, да би вредила та душа, 'она мора бити здрава; а стари су мудраци још рекли : да је здрава душа само у здравом телу. А да би се тело крепило и развијало потребна је гимнастика Погледа по свима да види какав ће одзив наћи овај његов предлог. Видећи да га сви слушају, настави даље : — Ја ово говорим на првом месту као лекар. Ја тражим снажне, развијене људе. Природне погодбе ту су. Не усавр шавати их и не развијати, значи : чинити вапијући грех. Дивља ружа не може никад бити лепа ни онако мирисати као питома; Дело Х1У 31