Delo

БОТАНПЧКИ РЕЗУЛТАТИ 475По шумама налажах врло често специју Муозо^б вИуаНсњ Новш., а, што ме је веома зачудило, на крају једног шумарка, тамо где већ буква достиже своју поларну границу, нађох у изобиљу 811епе 1п11а1;а И, специју, коју изузев равница, не видех нигде више ни на нижој, а камо ли на оволикој висини. На оголићену камењару, крај пута, а у региону четинара, узабрах два до сада непозната ми 8ес1иш-а: 8. ^1аисшп К. и 8. \ч1о8ит И.1) Ово је ново, до сад не консгантовано, станиште за 8. уШозшп, јер се; по Панчићу, налази само на Маљену у Ваљевској, а и у хербару Вел. Школе нема ни једног другог примерка са којег другог места. На овом станишту нема га тако много, те је врло вероватно, да се од скора ту настанио, у чему ме утврђује и помисао, да је невероватно, да га не би спазило бистро око Панчићово, које је, као што се види ИЗ увода у Флору, толико пута проматрало баш на овом терену, само да га је ту било и тада. Овако његово ретко налажење код нас сведочи, да је он, тако карактеристичан за шумску област источнога копна, а особито за њен средњи и северни део, у Србији већ достигао своју екваторијалну границу, и баш с тога је важан за нашу ФитогеограФију. Био је већ први сумрак, кад смо, преласком иреко Јарма, оставили регион четинара и ушли у доњи алпијски регијон. Једно сумрак, а друго тако густа магла, кроз коју иђасмо,. пролазећи кроз облак, не дозвољаваше нам да сагледамо пред мете удаљене од нас више од 10—20 мегара. Разуме се да је при таквим околностима свако посматрање отежано јако, да не речем баш немогућно. Бојазан при том од кише, скопчане са великим и врло опасним грмљавинама на оволикој висини (2000 м.), удружена у неколико са тежњом да што пре свршимо данашњи пут, гонила нас је, да се што пре дочепамо Јелака и стругаре у којој ћемо ноћити. Кад смо загазили у Јелак, била је већ прилична помрчина и само благодарећи познавању терена нашега новог сапутника* 2) стигосмо без лутања у стругару Божидара Јелића, која је на V Да .ш узабрата биљка припада баш врсти 8е<1ит тШозиш Б? РеФвр. 2) Друштву, састављенон из писца овпх редова и вепикошколаца: Мирка Иоповића, Велшшра Илића и Милана Тодоровића, придружио се је у Брусу С. Јеличић, ђак учитељске школе, на којега се и односи овај став.