Delo

47(3 Д Е Л _0

овој страни Копаониковој једино место, у којем се може наћи преноћишта са нешто мало крова врх себе. Да бисмо могли посматрати излазак сунца, за који нам причаху да је веома величанствен, кад се посматра са најви шега врха Конаоникова, са Сувог Рудишта договорисмо се, да сутра устанемо пре зоре, јер од стругаре, па до њега има пуних два сата хода. Али, умории од јучерањега путовања, доведеног у везу са синоћним одоцњеним легањем, устали смо сутра дан, 15. јула тек мало пре сунчева изласка. Решисмо се ипак да прву посету учинимо Сувом Рудишту, а уз нут и Вучјем Кршу. Тога ради упутисмо се синоћним путем прво кроз Јелак, а за тим Јарму; одавде ударисмо десно, попевши се на зараван Вучјег Крша (1086 м.), а одатле, скренувши јужно, испесмо се на Суво Рудиште (највиша тачка «Краљ Миланов Врх” има 2147 м.). Пошто се задовољисмо посматрањем свега онога, што се да сагледати са овог другог по величини нашег врха, упутисмо се Мариној Води, чувеној са своје хладноће и јачине врела, па се за тим испесмо на другу, леву страну Јелака, да у бачијама потражимо што год за јело, јер већ беше превалило подне. Око 4 часа по подне, а по дужем лутању кроз Јелак, вратисмо се у стругару на поновно преноћиште. Пре него што бих отпочео са описивањем Копаоникова алпијског региона, по којему смо се данас поглавито кретали, сматрам за потребно да у кратко предочим оне Физичке и хемијске услове, који су-од највећег уплива на вегетацију Копаоникову у опште, а на по се овога дела, и да се по том задржим још мало на региону четинара, чијег сам најбољег представника — Јелак — могао тек данас потпунце разгледати, пошто је синоћ био мрак, кад смо прошли кроз-а-њ. Подлогу вегетацији Равнога Копаоника чине кристаласте стене. На многим местима то су гранити, као што је највећи део Самоковске долине, за тим Вучји Крш, где се појављују на површини као врло велики монолити, и, најпосле, површина оне косе, што чини леву страну Самоковског Потока; али, већина од њих спада у исконске шкриљце, од којих су саста-