Delo

478 Д Е Л 0

мови) и Шаре, много виши од њега, што чини, те је доселвавање са те стране јако отежано. У нешто згоднијем је положају према југу, где се истина преплићу огранци Родопе и Шаре, али су у опште нижи од њега, и, што је важније просечени су долином Вардара, која стоји у вези преко неколико његових притока са косовском котлином и сливом реке Ибра. Ето, то су, у кратко изложени, најважнији услови за вететацију Копаоникову. Да пређем на Јелак. Јелаком се зове огромна четинарска шума, што се почев скоро од главе Самоковског потока простире далеко низ њега, захватајући при том и обе, врло велике, стране његове. Ову четинарску шуму, названу често и омаром, чине искључиво смрча (Р1сеа ехсека Рлпк.) и јела (АМеа аЉа МП1.). Прва је миогобројнија, али и друга није ретка. У доњем, средњем а већином и горњем делу потпуно су измешане, тако, да се не може одредити нити одакле која почиње, а где се свршује, нпти, пак какво станиште искључиво заузима која, разуме се, у колико је могућно на овом нростору разликовати или, боље рећи, издвајати поједина места по њиховим различним физичким и хемијским својотвима. Једино о овоме може бити говора, кад је реч о највишим тачкама горњега дела: ту расте искључиво јела, и висина чисто њеног слоја не износи више од 10 — 30 метара. Овај је Факт толико интересан, како за општу, тако и за нашу ФитогеограФију, да о њему вреди проговорити нарочито коју. Познато је, да је смрча поглавито распросгрга у средњој и северо источној Европи, и кад би се хтоло представити геограФским ширинама њено распрострањење, рекло би се, да се простире од 68° (најсевернија тачка у Финској) до 42°30' северне ширине (најјужнија тачка на Пиринејима). Међу тим јела је више јужна специја, распрострта нарочито на планинама јужне и средње Европе, чија северна линија вегетације иде почев од Пиринеја, преко Харца, Шлезије и Галиције, а завршује се на Кавказу, а јужна од Корзике, па преко Сици лије и јужне Македоније (А. Еп^1ег „В1е ^еоотарћ. Уегћгећип^ Јег СопНегаееп“ у 3. и 4. 1лећ Еп^Јег-РгапН-ове «В1е па!иг1. РНапг.-ЕатЈћеп,” стр. 61.). По већ једном споменутом принципу