Delo

БОТАНИЧКИ РЕЗУЛТАТП 479 биљне геограФије, логично би било према оваквом распореду, очекивати, да највиши део четинарског регнона заузме смрча, а не јела. То се у осталом и виђа на највећем делу планина. где њих две чине регион четинара, чему за доказ могу послулшти сви врхови иа Алпима, изузев оне па најјужнијем делу њиховом, даље, Централни Пиринеји (не западни и кантабријски) н јужни Карпати. Међу тим, као што се из горњега види, на Копаонику је обратно. Отећасћ објашњује тај појав, виђен у јужном делу Алпа, на следећи начин, који ће потпунце вредети и за Копаоник. тим пре, што им се и геограФСке ширине не разилазе много. Он вели: „Нарочито оступање од правилнога распореда региона иоказује извесно дрвеће, које се у јужним Алпима не пење толико високо, као што изгледа да траже климатске сФере, изведене из других предела. Најчудноватији пример показује смрча, која се у северним кречњачким Алгшма пење око 1000 (322 метра)стопа више него јела, док се на против у ОаирШпе-у не пружа изнад ње. Овде стојимо пред појавом, која се не може објаснити довољно из околности, да смрча, не налазећи се даље на планинама Италије, већ у јужним Алпима достиже своју екваторијалну границу и можда отуда не налази овде више у оноликој мери услове за њено успевање, као северније одавде. Морао би се пронаћи какав уплив, који би могао бити у јужној Европи штетан гт смрчу, а користан по јелу, а кад се такав уплив не би могао доказати из физиолошких одношаја оба дрвета, застало би се код гледишта о недовршеној сеоби са севера. Али, при том се опет не да увидети, због чега смрча, идући од централног ланца ка јужним Алпима није заузела одговарајуће нивое. У одељку о Медитеранској Области биће показано, да су тамошње иланине изнад ниво-а од 6000 стопа (1035 м.) суве и неиогодне за шуму (што, по њему, долази колико од веће температуре, толико, па још и више, од њихове блискости према Оредоземном Мору, са чега се ваздушне струје, богате воденом паром, не могу довољно расхладити на њима и наводњавати их својим талозима), а ово исто вреди и за неке пределе јулших Алпа, а поименце за Баирћте. Смрча долази неоспорно у ред дрва, која изискују врло велику влажност земљишта, због чега се и развијају тако обилато маховине под њиховим