Delo

Д Е Л 0 480 окриљем. Неће ли у овоме лежати узрок, што је наступање смрче нашло на Алиима брану, док се је јела, и ако по својој температурској сфери принада нижим нивоима, под онаквим условима за влажност, могла распрострти по планинама Медитеранске Области, где се још као да саставља са регионом облака. Је ли овако појимање основано, то бисмо могли очекивати изузетке на оним местима, где већа висина ]еднога планинскога врха, скопчана са влажношћу земљишта помоћу топљења снега, потискује смрчу и на њеној јужној граници у виши ниво. На једном се месту одиста да показати такав изузетни случај, на Сша^оп у источним Пиринејима, где се смрча пење много више (до 7430 ст.), него јела (до 6000 стопа), и ако на овој планини достиже своју екваторијалну границу." („Б1е Уе^е^аИоп (1ег Ег(1е,“ св. I., стр 197). Према овоме, овакав одношај смрче према јели важан је за нашу биљну геограФију прво с тога, што нам се по њему Копаоник показује као једна између оних врло ретких, а при том маркантних , тачака , којима је обележена екваторијална граница смрчина, а друго за то шго нам он може веома згодно послужити, у друштву са другим подацима, као аргуменат при решавању: какав положај заузимље Србија међу Фитогео граФским областима или њиховнм деловима. Овој другој вредности тога одношаја имаћу прилике да поклоним у доцнијем излагању1) коју реч више. После овог потребног оступања, да се вратим главном предмету. Алпијски регион заузцма сав простор између највишег врха Копаоникова, Краљ Миланова Врха, и ниво-а , са средњом ви= ’) На крају рукописа, где сам покушао одредити положај Копаоника и његовог подгорја према суседним Флориним областима и њиховим деловима, на основу података прикупљених у овој екскурзији, овакав одношај смрче према јели пропраћен је овим речима : *Према томе, што се смрча виђа у веКини случајева и на граничној линији (између шумске области источнога копна и средоземне Флорне области) изнад јеле, само кад терен изобилује влагом, неопходно питребном за њено развиће, рекао бих, да је овај крај, а поименде Равни Копаоник, прешао ту границу, т. ј. да се налази јужније од ње, јер кад тога не би било, ваљало би према онаквој влажности, каква је на њему, очекивати с правом, да овде буде тако. Ако је ово резоновање тачно, онда би се из тога, што се смрча, карактеристична поглавито за шумску област, налази у доста великој колич .ни овде, могло закл.учити даље, да овај крај лежи у најсевернијем делу Средоземне области.*