Delo

први кораци 493 — Шта је ? — одазва се Стрепетов, не одвајајући се од посла. — Баш бих рекла да Николу Петровића нису позвали онако тек. — Ио чем Ви то мислите? — упита Стрепетов, заинтересован овим прнступом. — Па види се ио свему. У последње време он је све нешто нерасположен, и данас је отишао такође прилично невесео, ни „кафицу“ није испио до краја Курир, који је дошао за господина, нагласи некако „двосмислено“ као да се чује да Никола Петровић одлази са свога места. Начелник је, вели, незадовољан, што је „Ваш фенерал много слаб и попустљив а у садашње време, вели, то се никако не може допустити!...44 Господин Вам није ништа говорио о том? Будите добри, молим Вас, кажите ми! — додаде Аксјуша, очевпдно мучена радозналошћу. — Ништа одрефено. Аксјуша постаја за часак, па оде. „И она се узнемирује! И ње се тиче!“ помисли Стрепетов. Иосле неког времена Аксјуша дође да брише прашину, и наново поче: — Тада ћу морати и ја одавде да одлазим — А зашто Вп да одлазите? — Господин ће јамачно отпутоватн. — Куда? — Па на страну. Сви ђенерали, мало знатнији, кад због неприлика остављају службу, увек, веле, путују на страну. Већ таква је мода! — с увереношћу додаде собарица. — Па све једно, Ви ћете онда наћп себи друго место. — Хвала лепо. Ја више не идем у службу! — достојанствено одврати Аксјуша — Доста сам се потуцала по службама Ја ћу или отворпти радионицу белог рубља, или ћу узети под најам намештене собе и издавати станове. Бићу бар своја! Стрепетов ћутећи продуживаше посао. Аксјуша узе брисати четком прашину. Неколико минута трајаше ћутање. — А, признајем, и волим да изиђем и да прекинем с Николом Петровићем! — наново поче она. Досадило ми!