Delo

494 Д Е Л 0 Друге ми завиде, веле: газдарица — живи као бубрег у лоју, посла мало, руке беле, шта ћетп лепше? — а не знају да сам управо заробљена у тамницу! Седи по вас дан код куће, као чума! — Па зар не излазите напоље? — Хоћеш, јест! Нити смем имати гостију нити излазити из куће! Он Вам је као турски паша! — стаде се смејати Аксјуша. — У купалиште, н то под стражом, као... Мораш с куварицом... — Па зашто живите овде? — Зашто живим? Живим за интерес. Он, ако и није врло издашан, али ипак плаћа доста добро, па и поклоне даје, и храна је врло добра, и не донушта да радим тешке послове. Намести собе и послужи око стола — то је све... И доста заједљиво додаде: — Никола се Петровић држи већ таквог начела: да собарица мора бити млада и лепа, увек лепо одевена, и увек врло чиста! У том погледу он је врло оштар! Тако уговара и при погодби. Боже, сачувај, кад би била аљкава, или кад јој руке не би биле сасвим чисте, или кад би опазио госте — одмах отера! — Отера? — зачудц се Стрепетов — Врло просто! Без икаквог разговора!... Ваљада не може наћи другу?... Ја ето живим већ трећу годину, а пре мене собарица код њега, такође под именом као нека газдарица, свега је провела годину дана, а још каква је била наочита девојка! Та зар је њему много стало до нас? Хоћеш! Други се човек бар за невољу привикне чељадету, а овоме да је само што појевтиније, а хоће ли бити Мара или Дара — све му је једно, баш као псу, опрости Воже! Само нека би била обла и чиста. Не бој се, не наишао он на праву! — неочекивано додаде, са све већом злоћом, Аксјуша. Чудећи се и гадећи слушао је Стрепетов ове неочекиване исповести, и нехотице му дође на ум причање Галанина о „газдинским44 авантурама господина Чиркова, које се често завршују домом за нахочад. Међу тим Аксјуша, загрејавши се отвореношћу, беше, видело се, рада користити се изостанком свога „паше тур-