Delo

ПРВИ КОРАДП 497 — Врло ми је мило. Иначе Ви увек бежите и тако се журите, као да се бојите е Кете закаснити на састанак! нашали се Чирков. — Идем на час! — слага Стрепетов и поцрвене. — А Ви сте, колико се сећам, говорили да час имате у вече. То је, јамачно, други час? — Други ? — Данас, дакле, нема часа? — Нема. — Па врло добро. Седните мало, да се поразговарамо, драги Павле Сергијевићу! Цигарете су покрај Вас. Још мало иа се већ нећу моћи с Вама разговарати! — додаде Чирков, погледајући у младића с неком особитом љубазношћу. Ја одлазим. — На страну ? — упита Стрепетов, сетивши се нехотице Аксјушинпх речи. — А куда бих иначе? Драга ми је отаџбина и онако досадила; рад сам да одахнем и од ње и од службе. „Их, како се он изражава о драгој отаџбини\и— помисли Стрепетов. А његово превасходство, ме^у тим, продужи: — Најпре ћу отићи у Италију. провешћу зиму у Напуљу или Соренту, одморићу се од послова својих, не увек праведних, — дометну с осмехом Чирков — а за тим ћу на пролеће у Париз... удесићу тамо себи скромно свртиште и... заронићу се у своје археолошке радове. С четири тисуће пенсије, које ми обећавају дати, — изузетно од других. за моју дугогодишњу умешност да врншм свакојаке глупости , облачећи их у литерарну форму. — може се проживети у Паризу. Наравно, од дванаест тисућа прећи на четири није баш пријатно, — тачније, сасвим је непријатно, — али зато, бар, сада нећу извршивати т}Де фантазије, него само... своје властитеГ. И то је утешно! — додаде с ироничким осмехом Чпрков и стаде припаљивати цигару. — Ви, дакле, сасвим остављате службу, Ннкола Петровпћу ? — Правилније: она мене оставља. Ових дана ћете читатн у новинама о мом отпуштању због болести. Дело XIV 33,