Delo

496 Д Е Л 0 Али му глас — учини се Стрепетову — мало задрхта И покрај доста честих песимистичких опомена самога Чиркова о променљивости чиновничког положаја, наивни паланчанин беше прилично изнена^ен. Из речи је Чирковљевих закључио да је овај оставио службу, и њега је, поглавитог задивила брзина, с којом беше, чинило му се, на једанпут прекракена сјајна каријера овога знатног чиновника „У педесетој годинн тајни саветник, угледно место, двезвезде, дуга служба и. . на једанпут...“ Стрепетов то није могао себи објаснити потпуно, ако се и секао речи Чирковљевих, да га сматрају за „ра§ 1гор ргопопсе,“ те је остајао у некој недоумнци, не расправивши ни друго логично питање: па шта онда значи бити „к’ор ргопопсе?“ Кроз четврт часа његово се превасходство врати у кабинет у својем кратком капутику, и седе за писаки сто. Стрепетов је овда онда прекидао рад, погледајуки на пенсионованог ^енерала с радозналошку младог посматрача, који је први пут видео врло занимљиву појаву, и надајуки; се да ке прочитати на лицу Чирковљеву — колико је његово иревасходство огорчено и узбуђено. Али, на своје чудо, младик не опази ништа особито. Његово превасходство, видело се, израније спремљен, прекужио је ирве оштре тренутке и. сада с обичним спокојством разгледаше хрпу новина, а затим се лати актова. Уз њих је провео више од једнога часа, и тога јутра не седе, против обичаја, за клавир, да одсвира коју сонату Бетовенову. Стрепетов закључи да Чирков, јамачно, није нагнат на оставку, него да је добио саветничку столицу и седам тисука. С тога је и тако миран. На великом часовнпку у трпезарији изби дванаест. Наш младик сиђе са стубица и приђе Чиркову, да му каже „С богом,“ — Причекајте мало, Павле Сергијевику! — љубазно га заустави Чирков. — Или се Ви журите? — Не, данас имам слободног времена! — прозбори, Стрепетов.