Delo

ирвн кораци 503 ћеш... Е, али Перикла и Катона нема никако... Па од куда да се нађу ? Ко их је васпитавао!? Коме су онп потребни! ? Јест. мој драги Павле Сергијевићу, наша је мила отаџбина, на жалост, прилично лудв земља! — злобно додаде Чирков и сркну мало кафе из малене шољице. — Хоћете ли наредити да се спреме кола ? — запита Аксјуша, улазећи у собу. — Не треба! — РБегово превасходство се диже од стола. Стрепетов, утучен свим овим што је чуо, стаде се праштати. — А ја при свем том ништа нисам .могао удесити за Вас, Павле Сергијевићу! — с осећашем рече Чирков. — Немојте ме окривљавати, — ја управо и нисам крив. Ја сам молио за Вас, и, као што видите, без успеха... Сада и онако моја препорука ништа не вредн. — Не узнемирујте се, Ннкола Петровићу. За сада ја имам кондиција. — А како стоји ствар у Пољопрпвредној банци ? — Нема празнога места. — Јесте ли били код Варњицке ? — Јопј нисам. — Она се вратила, чуо сам, из иностранства. Отидите на сваки начин. — Данас сам се канио. — Радите преко ње. Она Вас лако може наместити у банци, ако будете на њу учинили пријатан утисак. Она има особитпх веза у финанцијским круговима! — нагласи Чирков, осмехујући се. И, иромисливши за часак, додаде: — Надам се, нећете одрећи да продужите и мој посао ? — 8а три дана ћу га довршити, Никола Петровићу. — Ја имам и један нов посао, и велики... Трајаће целу годину... „Опет измишља за ме!“ — нехотице помисли Стрепетов и упита: — Какав посао ? — Треба, видите, довестн у ред све моје старе рукописе. Већ сам се одавно спремао то да учиним... Имам их прилично...