Delo

Све из археологије... Пре одласка ја бих Вам их предао на чување, с покорном молбом да утрошите тако по два три часа на дан на њихово преписивање... Посао је, наравно, пипав и не баш пријатан, али, надам се, Ви ми нећете одрећи ову услугуј?. . Хонорар бих Вам, по четрдесет рубаља месечно, оставио за годину дана, да не бих слао у малим сумама. Ве ома ћете ме обвезати, Павле Сергијевићу, ако ми помогнете... Веома ћете ме обвезати! — додаде Чирков. Образи младићеви зажарише се руменилом , и он одговори узбуђеним гласом: — Ја сам Вам врло, врло захвалан, Никола Петровићу, али допустите да не примим посао који Ви тако деликатно стварате за мене! Чирков се очевидно збуни. — Од куд Ви то изводите ? — узвикну он. — Мени је заиста, потребан тај посао. — Ваши су рукописи тако лепи, да преписивати их... — Немојте ни помишљати да одречете! — прекиде га Чирков. — Никакав посао ја не измишљавам . Какав сте Ви сумњало! . . . Показаћу Вам рукописе... Сами ћете видети какви су! — Али они су сви штампани ? — Штампани!... Па шта је с тим , што су штампани ? — проговори његово превасходство и наново се мало збуни. — Потребно нам је да учиним исправке и допуне... Разумете ли, неверни Томо ? Намеравам да издам књигу... Та то је у моди... По примеру Нледстона и покојнога Биконсфилда сада и ми. фенерали у пенсији пишемо не само пројекте о напретку премиле ми отаџбине с помоћу одсудних мера, него и романе и научне расправе! — додаде с осмехом Чирков... Али Стрепетов наново одби. — Е, још ћемо се ово дана о том разговорити... Ја не губим наду, да ћу Вас уверити, маловерниче, а за сада до виђења, драги мој Павле Сергијевићу!... Како се Ви то не можете наговорити!... А како бисте Ви били добар чиновник? — с љубазном шалом рече Чирков, јако стежући руку младићу... Желим Вам успех код Варњицке... Пазите, немојте се код ње разметати охолошћу!