Delo

Ту би борбу било преопширно пратити у целини и на свим пољима, Констатоваћемо да се под утецајем те борбе и државнога живота српскога и хрватскога, у оном одсеку времена, у Далмацији стварају три народно-културна типа, са јасно обележеним особинама, и ако су се сва три међусобно прелевала у шареним нијансама. Један је тип латинско-словенски по приморским градовима, створен од оне мешавине романске са Српством и Хрватством. — Други је тип хрватски. Он сеизрађивао, с погледом на српски , у својем засебном историском живовању. И ако је у оно време, ваљда све до краја XV века, језгра Хрватске била на земљишту далматинском, опет су и у њој несловенски утецаји били необично јаки а словенски живот по томе слабији. То се јасно види и на друштвеном и на просветном пољу. Узроци су тој појави прости. У првом је реду већа изложеност тим утецајима по геограФском месту хрватске Далмације, блиском не само млетачкој Италији него и немачким земљама. Због тога су Хрвати не само први трпели сву силу млетачке експансивности, него су још, у самом почетку свога политичкога живота, подлегли власти и утецању римско-немачке царевине Карла Великога. Кад се после ове опростише, не проживеше ни пуних сто и педесет година независним животом, па се везаше с несловенском и римскоапостолском Угарском. — Трећи се, српски, тип израдио на непрекидном сунцу самосталности и слободе која је српски народ обасјавала. На његовом су се земљишту, згодно намештеним на средини између Истока и Запада, спољашњи туђински утецаји један с другим сретали и често потирали, те, још под напоном домаћега српскога живота, никад не дођоше до пресудности и превласти над њим. Од тога српскога народнога тела били су нераздвојни део и далматински Срби, у гоаницама које смо им раније обележили. — А као леп пример онога нијансовања типова могу послужити они међу далматинским Србима, који живљаху на острвима. Они су већином рано истргнути из државне заједнице с осталим Србима, те растрзавани између Млетака и Угарске, и тим били упућени иутем друкчијим од онога којим је ишла главнина српска , па су на том путЈ, разуме се, више и подлегли многом чему латинском„